Uputstvo kako da posle ljubavi postanete (ne)prijatelji
Glupirali su se više no što su se interesovali da se upoznaju. U glupiranje su se i zaljubili na prvi pogled. Bez konkretnih reči, bez konkretnih osećanja, poljubac je došao sam od sebe, srce im je zavrištalo. Kokicama koje su kupili su bacali golubovima. Njihove usne nisu dozvoljavale kokicama pristup kako ne bi kvarile poljupce. Bila je to bićeš moj/a do kraja života ljubav.
Videli su se i sledeći dan. I naredni dan. Njihove mane su čučače u ćošku od senke, dok su se vrline njih dvoje isticale, dičile, slobodno i srećno su hodale po pisti ljubavi. Mesec dana njihove ljubavi je davao znake lažnog i beskrajnog savršenstva. U mnogima se probudila zavid, ljubomora na njih dvoje.
Mane su i dalje čučale u senci i ćutale. Voleli se godinu i šest meseci. Tih šest meseci su živeli zajedno. Tih šest meseci su planirali zajednički život u kom su deca, poslovi, druge države, gradovi sunčani sa kućom na plaži. Planirali su raj. Velika očekivanja su se umešala i izvela njihove mane na svetlost.
On je prvi primetio da ona ima jednu ružnu naviku koja ga je počela nervirati baš u tom trenutku. I ona je primetila na njemu jednu manu – mnogo pije. Njihove mane su se ređale iz dana u dan većom brzinom no njihova ljubav što je cvetala.
I svađe su se uključile u igru. Na početku su bile male ali, zahvaljujući njihovoj vici, urlicima, svađe su postajale sve veće i veće. Ubrzo su i zaboravili zbog čega se svađaju. Nisu videli početak svađe.
Došlo je i primirje na kratko. Raskid je bio jači i na kraju su njih dvoje raskinuli. Ovde je ovoj priči trebalo da bude kraj, the end. Njih dvoje bi bili srećni. Možda bi mogli i opet biti zajedno da su ćutali. Tišina zaslužuje ljubav, smeh, poljupce. Tišina zaslužuje aplauz.
Posle pet dana su opet počele ja sam tebi rekao, ti mene nisi slušala; ja sam tebi rekla, ti nisi uradio svađe, ničim izazvane. Prebacivali su jedno drugom sećaš li se ti svađe koje su nosile povike i psovke.
Sada su jasno videli svoje mane. Svaki problem koji su gurali od sebe sada ih je počeo jesti, čupati, gristi, lomiti.
- Čemu svađe posle ljubavi, posle raskida?! – zapitala se Ljubav
Raskid zaslužuje mir i treba ga poštovati. Svaka svađa posle raskida je kobna za oboje. Mržnja se u ljubav umeša. I nekad, nešto, što je bilo divno, beskrajno, moćno, postaje neću da čujem za njega/nju nepodnošljivo.
Ali, da se ja pitam, ja bih ljubavne parove upoznavao sa njihovim manama, lečio ih od bespotrebnih sitnih svađa i, nakon raskida ih ponovo upoznavao, da bar prijatelji ostanu. Lažu da ne postoji prijateljstvo posle ljubavi. Ako iz prijateljstva može da se rodi ljubav, može i ljubav da se završi sa hajdemo na pivo! – a tu osećanja treba da ćute i miruju kako zbog rizika ne bi opet bila (ne)povređena.
- Zdravo, ovo su moje mane, ako ih ne primećuješ, vrline ćeš sam/a upoznati.