ISKRENO DO KOSKE: Pismo muža čija je žena celom svetu objavila da želi da ga vara!

Pre nekoliko nedelja, kada je Iloa pisala o tome kako ju je privukao drugi muškarac, stomak mi se stegao. A kada je njena ispovest objavljena, bio sam besan. Mislio sam isto što i neki od ljudi koji su je osuđivali u komentarima na tekst. Ego je prvi progovorio, i bio je okrutan.

Nisam mogao da nadjačam takve misli razumom. Morao sam da se smirim, jer bi ego govorio iz mene da sam odmah reagovao – a nisam hteo da dopustim da ego pobedi, jer bi me on oterao od stvari koju želim najviše na svetu: od ljubavi.

Iloa i ja smo imali dogovor da jedno drugom pričamo sve, i najmračnije misli. Oboje smo znali da tajne uništavaju vezu i videli smo mnoge parove koji se igraju igre skrivanja jedno sa drugim. Mi smo u braku hteli da potpuno upoznamo jedno drugo. Razlog zbog koga smo se odlučili za potpunu iskrenost jeste želja da se oslobodimo dubokih strahova, tajni i želja.

Ipak, ni potpuna otvorenost nije laka. Pomalo je strašno, jer tako postajemo ranjiviji.

Srećom, imamo dovoljno lepih stvari u svojoj vezi da bismo bili u stanju da prebrodimo sve. Kritični element naših razgovora je jedino namera koju oboje imamo na početku.

I sada smo uradili ono što uvek radimo, upotrebili smo terapeutski postupak koji je ključni deo naše veze. Na kraju smo otkrili da je moj bes, usmeren inicijalno ka Iloi zbog njenog „odvratnog“ ponašanja, zapravo bio maskiranje duboke rane koju sam nosio još od malih nogu – uverenja da me niko ne može voleti.

Sada, sa svojih 39 godina, osećao sam se kao da opet imam šest godina: ranjivo i izloženo. Plašio sam se da je pogledam, strahovao sam da će da me odbije. U tom trenutku bilo me je sramota sebe samog.

Znao sam da ću tu sramotu prevazići samo kroz razgovor. Morao sam da je pustim u svoj svet, morao sam da rizikujem i da se opet otvorim.

Pošto sam vaspitavan kao muškarac, nisam naučen kako da izrazim svoja osećanja. To je tabu skoro podjednako koliko i varanje, zabranjeno u svakodnevnom životu i dozvoljeno samo posebnim prilikama. Čak i tad, posle nekoliko suza dođu reči „ajde, budi muško“.

Čak i sada, nakon toliko otvorenih razgovora, osećam se trapavo i neprijatno kad pričam o svojim osećanjima. Ali naučio sam da ne slušam svoj unutrašnji glas koji mi kaže da sam slabić ako plačem.

Nakon što sam pobesneo, nakon što sam je okrivljivao i postideo se sebe, nakon suza i svega, došlo je vreme izbora. Trebalo je da budem otvoren sa njom. Da joj kažem da prihvatam to što mi je rekla. Da zamolim svoju ženu, koja je pre samo nekoliko minuta bila uzrok moga bola, da mi pomogne da pronađem sebe.

I otkrio sam istinu. Ja nisam nakaza. Nikad nisam ni bio. Ja sam jak. Ja sam vredan ljubavi. Ja sam dobar. I ništa mi ne može biti oduzeto, jer u sebi imam sve što mi treba.

Umesto da ignorišem svoje strahove, suočio sam se sa njima.

Iloino priznanje bilo je pokretač koji mi je pomogao da otkrijem rat koji se odvijao u meni. A taj rat nisam izvojevao sam. Mnogo mi je pomogla iskrena komunikacija koju imam sa svojom suprugom.

Ja sam običan muškarac – i mene skoro svakodnevno seksualno privuče neka žena. Neke u prolazu, a neke skoro svakodnevno srećem. Ove druge me malo brinu. Ali znam da sa svakom ženom koja me privuče imam priliku da kroz razgovor priđem korak bliže svojoj ženi i samom sebi i da budem bolji za nju.

I zato je uvek želim da mi moja supruga Iloa kaže istinu, a ja ću zauzrat njoj reći svoju.

Izvor: pressonline