Kemal Monteno, kantautor velikog srca i pesama punih sete

Kemal Monteno je rođen 1948. godine u Sarajevu. Njegova majka je bila Sarajka, a otac Italijan,što objašnjava poreklo njegovog imena i egzotičnog prezimena.

Muziku je zavoleo kao dečak, a pred kraj osnovne škole je shvatio da je ljubav smenljiva kategorija i da jednu može da zameni drugom, pa je fudbal zamenio gitarom.

Muzikom je profesionalno počeo da se bavi u drugoj polovini šezdesetih, a prvu pesmu “Lidija” je snimio 1967. godine. Prvi album “Muziko, ljubavi moja” snimio je 1973, a do smrti je objavio 12 zvaničnih albuma. Takođe, snimio je na desetine singl ploča.

Nastupao je na mnogobrojnim festivalima u bivšoj Jugoslaviji, ali i u gotovo svim republikama po raspadu zemlje. Neki od Kemalovih najvećih hitova su “Bacila je sve niz rijeku” (kasnije veliki hit za Indekse), “Dušo moja”, “Nekako s proljeća” (koju je snimio sa Crvenom jabukom).
Poslednji album “Šta je život” snimio je 2013. godine.
A ovo je deo iz jednog od poslednjih intervjua koji je dao u kome govori koliko je u njemu nostalgije, koliko sete i tuge za starom Jugoslavijom...

Izgleda da ste jugonostalgičar i da se ne mirite sa savremenim načinom života i tim nekim novim pravilima?
- Ko bi se zdrave pameti mirio sa nečim što je loše. Želim da se volimo i poštujemo, da smo raja i da se družimo, da se smejemo. Joj, kako nam je fino bilo, kakva smo raja bili! Ima u jednoj mojoj pesmi stih, koji govori baš o tim vremenima: "Nismo imali ništa, al' smo imali sve."

Muči vas nostalgija za prošlošću?
Joooj, stalno plačem za starim dobrim vremenima. Mislim da sam se od jugonostalgije razboleo. Nikada i niko normalan ne bi rasturao onakvu državu, kakvu smo mi imali! Kao Jugosloveni smo bili poštovani i cenjeni svuda u svetu, a danas smo podeljeni, ograđeni, kuburimo sa besom i siromaštvom, a leka nigde, jer svaka Titina republika postala je državica, ubijena bedom i lako je gazdovati njom i narodom. Nisam iz te priče, vratite mi vreme ljubavi i moje raje. Grozim se ovih podela: mi smo mi, a vi ste vi, oni su oni, tako da više ni ne znam ko je, ko! Tako da su ljudi mog kova zbunjeni i povukli se u sebe, ustuknuli pred ovim nabusitim. Došlo neko čudno vreme da danas više ne znam ni ko sam, a ni šta sam...

Ipak i pored tih podela, važite za pevača koji peva i Srbima i Hrvatima i Bošnjacima, da li vam to neki zameraju?
- Bilo gde da pevam, osećam se svoj na svome i tu vrstu podela ne prepoznajem kod svoje publike. Ne pevam Hrvatima, Srbima, Slovencima, Bosancima, Makedoncima, već pevam onima koji razumeju moja osećanja. Pevam mojim Jugovićima, pa kome se sviđa on dođe, a kome se ne dopada, on ne dolazi. Podele me ne interesuju i družim se sa onima koji razmišljaju i osećaju se kao ja. Meni treba ljubav istomišljenika, a ne onih koji bi da se svađaju...

Izvor: nadlanu/vesti/b92