Dvanaestogodišnja devojčica živi potpuno sama kako bi mogla da ide u školu!

Jelena Avramović (12) iz Šćepanice, iz sela na obroncima planine Jadovnik u jugozapadnoj Srbiji živi sama kako bi završila osnovnu školu.

Kao jedno od dvoje dece u celom regionu Jadovnika, dve godine je bila jedini učenik u školi u Gornjim Stranjanima, udaljenoj sedam kilometara od njene kuće.

Sreća joj se malo nasmešila kada je krenula u treći razred, jer joj se tad pridružilo i njen mlađi brat Goran, s kojim je dve godine delila razred.

“Tada je bilo lepo, imala sam sa kim da se družim. Goran je bio prvi, a ja treći razred, onda ja četvrti, a on u drugi, a ustvari smo bili u istom razredu i imali istu učiteljicu”, prisjeća se Jelena.

Jelenin otac Blagoje, kaže kako je na Jadovniku više divljih životinja nego ljudi, koje su često njegovoj deci bile jedini prijatelji.

“Bude nekad dana i dana da nikog na celom Jadovniku ne sretnete. Teško je decu odgajati u takvoj sredini”, žali se Blagoje.

Danas njegova kćerka živi u Brodarevu, gradiću ispod Jadovnika, u kojem je nastavila osnovnu školu, a budući da je skoro pa nemoguće da u jednom danu stigne od svoje kuće do škole na nastavu i potom se vrati.

Iako je srećna što je konačno došla u razred pun dece, ona je ponovo usamljena. Od svoje 11. godine, odnosno od dana kada je krenula u peti razred osnovne škole, živi sama, kao podstanarka u jednoj sobici u Brodarevu.

Soba je skromno nameštena stvarima koje joj je sa sela doneo otac. Kauč, vitrinica za garderobu, sto sa stolicom, televizor i peć na drva.

"Imam televizor i nije mi dosadno. Kad ne gledam televizor, učim, čitam lektiru”, kaže tiho.

Iako joj je samo 12 godina, ova djevojčica kaže da se ne plaši sama spavati u sobi, niti se žali na samoću. Ustvari, ona se ne žali ni na šta. Ni na to što se budi u hladnoj sobi, pa sama loži vatru, što se sama hrani, sama se brine za svoju garderobu, sama savladava teško školsko gradivo…

Priseća se jednog vikenda kad nije mogla da ode kući jer su u školi nadoknađivali dane za praznike i počinje da plače – tiho i stidljivo. Brzo obriše suze i priča o planovima za budućnost.

“Iduće godine će mi doći brat, jer i on kreće u peti razred pa mora ovde da ide u školu”, kaže Jelena, koja planira da posle osnovne, upiše srednju školu u Užicu, a potom i fakultet.

Nadlanu / izvor: aljazeera