Žena od 65 godina moli mlade: Nemojte me ovo pitati

"Na svom radnom mestu sam najstarija žena, a udata sam za istog čoveka već… pa već vekovima, čini mi se".

Ona ima 65 godina i najstarija je novinarka u svojoj redakciji. Sada otkriva zašto ne želi da joj ljudi ikada više postavljaju ovih 5 pitanja…

U nekom momentu života se mi stariji i iskusniji nekako prirodno pretvaramo u gurue i učitelje mlađim generacima. Od nas traže da im odamo tajne uspeha i sreće, i mudrosti koje bi im pomogle da sami sebe bolje shvate i otkriju svoj životni put. Međutim, postoje neka pitanja za koja bih jako volela da prestanu da mi ih postavljaju, jer ja zaista ne znam odgovor:

1. Koja je tajna uspešnog braka?

Iskreno, nemam pojma. Zaista ne znam kako da učiniš da tvoj brak bude srećan i dugovečan – osim ako si udata za mog muža.Tu ne postoji univerzalna formula, ili je makar ja ne znam. Ne postoji “jedan broj koji odgovara svima”. Brakovi, kao i ljudi, dolaze u svim “oblicima i veličinama”. Neki su otvoreni, neki zaključavaju svoju intimu. Neki su tradicionalni, neki potpuno nesvakidašnji i neobični.Najveći kamen spoticanja u svim brakovima je činjenica da se ljudi vremenom menjaju. Neki ljudi se u tom svom ličnom razvoju udalje jedni od drugih, a neki približe. Neko vremenom pronađe druge ljude koji su mu interesantniji od bračnog partnera.

Brak može da potraje ukoliko se posvetite ne samo jedno drugome, već i ideji braka samoj po sebi. Sam moraš da skontaš kako želiš da ti život izgleda, a onda se venčaš sa osobom koja ima sličnu viziju i nadaš se najboljem. Ako i nakon toga ostanete ozbiljni po pitanju želje da istrajete, počnete da se trudite još više. Samo svega toga ne može biti ukoliko oboje niste srećni. To zajedništvo mora da vas ispunjava dovoljno da biste se potrudili da opstane i traje dugo.

2. Kada ćeš otići u penziju?

Od kad sam pregurala 65. sve češće mi postavljaju ovo pitanje. Možda je nekada postojalo vreme u kome je bilo moguće dati odgovor na njega. Međutim, vremena se menjaju. Ja još uvek ne znam odgovor i ne poznajem nikoga ko zna. U današnje vreme nas posao koji obavljamo u velikoj meri definiše. Ono “šta smo” određuje ono “ko smo”. Zahvaljujući modernoj medicini, duže se živi, duže smo mladi i ako imamo sreće, možemo da budemo aktivni do duboke starosti. Granice se pomeraju.

Svoj posao prihvatam kao deo svog identiteta i kada bih prestala da se njime bavim, kada bih prestala da radim, morala bih opet da se pronađem u nečemu drugome. “Ime mi je Ana i ja sam novinarka” – kada bih prestala time da se bavim, ne bih više znala ko sam. Međutim, ni to nije glavni razlog. U današnje vreme niko zaista ne odlazi u penziju, jer niko to sebi više ne može da priušti. Imamo roditelje o kojima moramo da brinemo i decu koja sve teže nalaze zaposlenje, kredite, hipoteke… Penzija za moju generaciju uopšte nije opcija o kojoj se razmišlja.Penzioni sistem koji je funkcionisao za ranije generacije, za nas jednostavno nije rešenje. Penzionisaću se kada dobijem na lutriji!

3. Kako usporavaš starenje i šta činiš da izgledaš tako mladoliko?

Pobrinula sam se da se rodim sa dobrim genima. Ako ste tražili odgovor tipa: jedi ovo, izbegavaj ono, radi te i te vežbe, ovako se oslobađaj stresa… jako mi je žao. Jednostavno sam nasledila dobre gene. Žene u mojoj porodici su živele dobro do svojih devedesetih, bez nekih većih zdravstvenih problema. Jedini izuzetak je bila rođaka koja je umrla u tridesetoj od šloga. Svi ostali su živeli punim plućima, zabavljali se, jurili, slavili, putovali… radili šta god su želeli. Sigurno je da sam u mladosti imala lepše i čvršće telo, ali je činjenica da tada uopšte nisam bila srećnija zbog toga.

4. Da li stariji ljudi imaju seks?

Rizikujem da zvičim kao Bil Klinton, ali “Molim vas da mi definišete šta je po vama seks?” Znate šta? Prištedite dah, jer vam neću odgovoriti. Ponekad mi se čini da smo potpuno izbrisali granicu zdravog razuma kada se radi o stvarima iz našeg intimnog života, koje puštamo u javnost. Sve što imam da kažem je da vas se to uopšte ne tiče!

5. Da li imaš listu “poslednjih želja”?

Ne i ne poznajem nikoga ko ima. Nešto najbliže tome bila je lista koju je pokušala da sastavi moja 92-godišnja tetka kada su joj dijagnostikovali rak debelog creva. Pozvala je sve prijatelje, sve poznanike iz kluba penzionera, plesne škole, kluba čitalaca, sa časova džez baleta, oba bivša dečka i mene da joj pomognemo da sastavi tu listu.

Na kraju je shvatila da je sve što još želi da uradi u životu, da pročita nastavak detektivskog romana svog omiljenog pisca. Kada sam došla da je posetim jutro nakon operacije, čitala je poslednje poglavlje te knjige. Sve me to navodi na zaključak da su “liste želja” za ljude koji celog života nešto čekaju i odlažu život.

Draga teto, počivaj u miru.