ISTINITA PRIČA IZ BEOGRADA: Kako je momačko veče uništilo dva života!

Vreme dešavanja Beograd, početkom dvehiljaditih. Grupa mladića, mahom studenti prava, imaju dobar razlog za slavlje. Nakon peripetija oko studiranja i najzad privođenja fakulteta kraju, jedan od njih se ženi.
– Te godine su bile jako teške za studiranje, u šta su upućeni vaši čitaoci stariji od 35, ali, bilo je dobro zezanje po celom gradu, i bili smo jako dobra ekipa – započine priču naš sagovornik.
– Niko tada nije razmišljao o ženidbi, ali on je prvi “povukao nogu”, što je i bilo logično, jer bio u dugoj vezi.
U daljem tekstu On je potekao iz dobre porodice, omiljen u društvu i na fakultetu gde je bio jako aktivan, a Ona je, atraktivna i komunikativna, nekako prirodno išla uz njega.

Savršen par: lepi, uspešni, iz dobrih porodica…

– Kad vam se neko iz društva prvi ženi, to je baš onako “vau”, posle je sa svima ostalima nekako normalno. Tako smo i mi svi bili u fazonu njegove svadbe, na obligacije više niko nije mislio – dodaje kroz poluironičan osmeh naš sagovornik.

Bili su fokusirani na samo jedno: momačko veče. Pošto je On živeo sa roditeljima i nije bilo govora da proslavu prave u njegovom stanu – a želeli su pravu “mušku” žurku, dogovor je pao da pozajme veliki poluprazan stan jednog poznanika.

Sve je počelo normalno…

– Taj stan je inače služio za žurke, i lik ga nam je ustupio bez problema. Preuzeli smo organizaciju na sebe, ali, On se nije slagao sa nama u samo jednoj stvari: nije hteo kurve. Ubeđivali smo ga da se jednom živi i pravi momačko veče, nije hteo ni da čuje. Predlagao je da dovedemo striptizetu ako smo već u tom fazonu, ali na kraju je popustio. Sećam se kao juče da je bilo kad je rekao “Ok, dovedite ih vama, meni ne pada na pamet!”

Momačko veče je proticalo gotovo kao i svako drugo, reka alkohola, glasna muzika, a sve u iščekivanju “poslastice večeri”, devojaka iz agencije za poslovnu pratnju. Negde daleko iza ponoći začulo se zvono na vratima.

“Ajde, ne budi seka persa, barem otvori devojakama kad već nećeš da ih…” začikivali su pripiti momci svog prijatelja. Sa čašom u ruci i osmehom na licu prišao je vratima i otvorio ih. A onda…

– Svi smo stajali iza njega znatiželjni kakve su nam to ribe doveli. Ali, kad su se otvorila vrata, ostali smo skamenjeni.

Ispred vrata je, na čelu devojaka iznajmljenih za seks, stajala Ona. Verenica njihovog druga. Koju je trebalo da oženi za nekoliko dana. Čak nije bila obučena u maniru prostitutke, već onako kako se inače oblači kad ide u grad.

– Je l' mi veruješ da je nastao takav tajac da niko nije uspeo da prozbori reč, činilo mi se da je to trajalo satima?! Samo u jednom trenutku, počeo je da urla, cepa duks sa sebe, a potom i zlatni lanac koji mu je Ona kupila. Nije se čak ni uplašila, samo se okrenula prema devojkama u fazonu “ajmo odavde”.

…i onda tajac

Naš sagovornik kaže da posle te večeri nisu znali šta je sa njim, jer im se nije javljao, niti dozvolio da ga nađu. Kako kaže, smatra da je to zbog prevelikog razočarenja, besa, tuge, a i sramote.

– Sreli smo ga posle nekog vremena. “Brate, šta kako, nemoguće da nisi znao, godinama ste zajedno, šta ti je rekla”, ma je l' mi veruješ da nismo mogli da poverujemo da se Ona time bavila, a da On to ne zna. Pritom, i Ona je iz dobrotojeće porodice.

Povređenog ponosa, ali sa emocijama koje nisu mogle da se ugase preko noći, pitao ju je zašto to radi. Da li je novac u pitanju, da li je možda u nekom velikom problemu, a njen odgovor je bio kratak i ubojit: “Zato što volim.”

– E, tek posle toga smo izgubili kontakt sa njim. Mi smo i nekako završili taaj fakultet, a on koji je bio najbolji student među nama, izgleda da nikad nije. Posle toga je otišao u vojsku, pa se vratio još sjebaniji, ali ovako od života ništa napravio nije.

A Ona?

– Nju nisam video dugo posle toga. Sreo sam je nakon recimo tri godine. Sa dečkom, znam ga iz viđenja, super momak, skroz na mestu. Ma nisam ni pomislio da li se i dalje time bavi, daleko joj lepa kuća. Pravila se da me ne poznaje.

Našem sagovorniku postavili smo još jedno pitanje. Zašto kao muško društvo nikada nisu razgovarali o tome između sebe, a priča se uveliko pročula? Tojest, morala je poteći od nekog od njih, možda više njih.

– Zato što je jezivo upravo to da ustvari nemaš pojma kakav je zapravo neko koga misliš da poznaješ kao rođeno oko. Što ako ovo ne daj Bože doživiš, ne možeš da veruješ ni najrođenijem.