ISPOVEST JEDNE LJUBAVNICE: Goreću u paklu, ali je prokleto dobar osećaj!
Zovite me beogradskom Keri Bredšo jer moje ime nije ni važno. Ja sam samo jedna od onih koje su nepoželjne jer su “žderačice tuđih muževa”. Ova žderačica ima potrebu da vam se obrati.
Ok, osuđujte me, recite mi da sam najgora, da “pljujem” na svetu instisuciju braka. Recite mi da ne zaslužujem ljubav, pažnju, nežnost jer je kradem od druge žene koja je rekla “DA “muškarcu s kojim je na sedmom nebu.
Da, to sam ja, otimačica muževa. Pišem vam ovo pismo, svima vama koji biste me osudili, pljunuli, linčovali, stavili na stub srama, jer, zaboga “kradem”.
Da vas pitam nešto, sve vas lažne moraliste, da li sam ubila nekoga, da li sam ukrala nekome, bilo šta, novac, hleb… Da znam, reći ćete, ukrala si tuđeg muža.
A ne pitate se kako je meni u celoj toj priči? Kako se ja osećam kada sam s njim, koliko mi pažnje daje, i ja njemu… Da, da one pažnje koja njemu fali u tom istom braku.
On je moj najbolji prijatelj, ne samo ljubavnik, on se oženio zato što, citiram njegove reči, “to tako mora da bude jer mu stoji dobro”. Lepo se šminka, lepo se slika, i super je snajka…
I gde je tu ljubav, gde je strast, gde je požrtvovanje, gde je uzbuđenje, gde je… Gde je radost života?
Osuđujete me i dalje? Hm… Da sigurno, ali znate šta, nije me briga za to jer ja uživam kraj tog muškarca, uživam dok me ljubi, grli, govori kako ga razumem, kako mu prijam i kako.. Kako nisam njegova žena. To je meni kompliment, najveći od svih.
Meni taj njihov papir ništa ne znači. To je tek jedan beli papir ispisan nekim beznačajnim slovima, rečima, rečenicama. I živeli su srećno do kraja života… Šta to uopšte znači, šta je sreća u tome što si oženjen jer “to tako treba da bude”?
Sreća je kad se dodirujemo, kad se smejemo, kad me zagrli, vodi ljubav sa mnom, kada ćuti samnom…
A to što se vodim u ovom društvu kao DRUGA ŽENA… Hm… Ne osećam se kao ta druga, već kao njegova.
E to je istinska sreća.
Osuđujete me i dalje?
Naravno da DA.
Izvor: nadlanu