UZELA SAM DEČKU TELEFON: Od slika koje sam videla još ne mogu da se oporavim

Dve nedelje sam neupotrebljiva. Plačem po ceo dan. Dok sam na poslu nekako uspevam da se suzdržim, ali čim napustim kancelariju oči mi se napune suzama. Dve i po godine saam se zabavljala s najdivnijim čovekom. Bio je uz mene kad mi je bilo najteže, u trenutku kad mi je majka preminula. Uz njega sam taj veliki gubitak nekako prebrodila.

Imali smo vezu iz snova: poverenje, ljubav, druženja, putovanja, slična interesovanje. Planirali smo da se venčamo u septembru. Svi naši snovi nestali su posle jedne potpuno uobičajne stvari.

Kako voli sve tehničke novotarije i gedžete, odlučila sam da mu za rođendan osmog februara kupim iPhone 6. Uverena kako će se oduševiti, čekala sam njegovu reakciju. Napravio je kiseo izraz lica kad je otpakovao poklon. Bila sam iznenađena.  U čemu je problem, pitala sam ga razočarano. 

“Da si me nekada slušala znala bi da ovo go*no nikada ne bih nosio i koristio. Applove proizvode ne podnosim. Samo klinci i oni koji nemaju ukusa mogu tako nešto da vole”,
rekao mi je u dahu.

Bili smo u restoranu. Vikao je. Pokušavala sam da ga smirim, ali što sam više pričala on je bivaio sve agresivniji. Papir u koji je bio upakovan telefon zgužvao je u besu i bacio na pod. Ljudi i konobari su se okretali ka nama. Bilo mi je veoma neprijatno. Na kraju je uzeo kutiju s telefonom i zavrljačio je ka meni.

Ne s namerom da me pogodi, ali svakako da mi da do znanja. Uz gomilu ružnih reči napsutio je restoran. Ostala sam sama, ponižena i u neznanju. Dve i po godine sam bila s čovekom koga ne poznajem. Šta bi bilo da smo se venčali i da me je takvo iznenađenje sačekalo dok sam u drugom stanju. Iako sam tražila grešku u sebi, nisam uspela da ga opravdam.

Makar da je pozvao da se izvini. Ali ne, nije to učinio. Preboleću, valjda.

DUD