“Una Saga Serbica“ –sveža energija srpske kulture

Da je u pitanju velika stvar bilo mi je jasno već ispred samog beogradskog Centra Sava u kojem je sinoć održana premijera ovog događaja, jer je količina ljudi koja se nalazila na ulazima kao i problem koji sam imao da nađem parking ukazivao na to da je u pitanju nešto o čemu bi trebalo da znam dosta više nego što je bio slučaj u tom trenutku. Od trenutka kada je nastup krenuo, trebalo mu je manje od dva minuta da me kupi i uvuče u priču, tako da sam narednih otprilike sat i po vremena proveo zakovan za sedište, skoncentrisan više nego na onom popravnom iz matematike na koji sam išao u četvrtom srednje – samo daleko lepše od toga, jelte.

Ekipa od četrdeset i tri igrača, šestoro solista i pet koreografa je sa prekidima od marta meseca radila na stvaranju nastupa koji tradiciju našeg podneblja predstavlja u novom, sjajnom, osvežavajućem svetlu koje nisam imao prilike pre da vidim kod nas. Ma koliko razna kulturno-umetnička društva u Srbiji koja neguju naš folklor i tradiciju na jedan sjajan način predstavljala našu prošlost, “Una Saga“ Serbica je donela modernu notu koja je srpskoj kulturi preko potrebna. Muzika je sjajan spoj etno, ambient i elektro zvuka kroz koji se sve vreme provlače deonice poznatih kompozicija i tradicionalni motivi i instrumenti poput harmonike, trube, gajdi i drugih. Gusala nema, ali o tome neka brine Andrej Fajgelj, meni zaista nije smetalo. Spoj koji su koreografi i igrači uspeli da naprave između tradicionalnog srpskog i balkanskog folklora sa jedne i modernih plesova i baleta sa druge strane je neverovatan. Svaka tačka ima svoju priču i fenomenalnu dinamiku. Svaka priča ima svoj početak, smislenu sredinu i upečatljiv jasan kraj (iako našoj neobrazovanoj publici koja kao sumanuta tapše ovo izgleda nije najjasnije). Sam po sebi, nastup pati od sitnih dečjih bolesti koje će se izlečiti sa više treninga i ponavljanja, ali generalni utisak je odličnih 8.5/10 sa tendencijom da uz još malo rada i finansijske podrške od relevantnih institucija bude čista, besprekorna desetka.

Ono što je mnogo bitnije od samog estetskog doživljaja je implikacija koju ovakav nastup nosi sa sobom, a to je da naša kultura i tradicija mogu i treba da se spoje sa novim i modernim. Kultura i umetnost su uvek išli u korak sa društvenim promenama ili su im čak prethodili i najavljivali ih, što dalje znači da ako tradiciju i kulturu možemo da na ovaj način osvežimo i spojimo sa modernim, trebalo bi da možemo i celu državu i društvo. Pokušaji da se naša tradicija i kultura predstave kao stari, zatvoreni samodovoljni sistem koji ne trpi bilo kakve promene ili sugestije, čak i kada su pozitivne stvari u pitanju, prevaziđen je i dokazano netačan. Nije srpska kultura zatvorena soba koja se ljubomorno čuva i s vremena na vreme prikazuje njen sadržaj, nego je jedno otvoreno divno dvorište kroz koje svako može da prođe i posadi nešto novo, nešto interesantno i lepo, a da li će se to nešto primiti zavisi podjednako od nas i od donosioca novog.“Una Saga Serbica“ je jedan od tih nosilaca kulturne promene koji je u naše dvorište doneo nešto novo, nešto na šta bi svi trebalo da obratimo pažnju, da negujemo i volimo kao naše, a sa ponosom predstavljamo svetu kao modernu adaptaciju naše tradicije. To je nešto čime bi trebalo da se prikažemo pred svetom i pokažemo im našu tradiciju i kulturu kao nešto vredno svakog poštovanja i divljenja.

Neka im je sa srećom i želim im od srca sve najlepše u budućem radu!

Posebno hvala Marjanu Nikoliću

Više fotografija pogledajte u galeriji ispod ...