Zašto sam odlučila da postanem donor? TANJA BOŠKOVIĆ: U pitanju je autogram života

Razmišljala sam da ću i ja možda jednom biti u situaciji da primim organ. I to se nikad ne zna. Posebno kada su mi lekari Biomedicine rekli da je dvadeset puta veća šansa da će mi zatrebati tuđi organ nego da moj organ ode nekom za transplantaciju.

Vrlo otrežnjujuće i vrlo podesno za akciju. Posebno što je u našem narodu godinama negovana predrasuda o ovoj temi. Tj. onda kada niije bila tabu, postojala je kao predrasuda. A kao što jedan naučnik reče: Mnogo je teže razbiti predrasudu nego atom. I zato smo mi već dve godine u ovoj naučnoj misiji „cepanja atoma“ tj. razbijanja društvenih predrasuda o donorstvu. Posebno što za ove predrasude ne postoje ni medicinski, ni religiozni, a ni društveni razlozi.

U našem narodu postoj divna lirska metafora: Dajem ruku za brata... Ili: Srce dajem svojoj dragoj. Duboko verujem da je i ova tema darivanja imanentna našem nacionalnom biću. Potpisivanje donorske kartice je najbolja stvar koja od nas čini istinske humaniste, ljude koji misle o tome kako mogu da pomognu i kada njih ne bude bilo. Jer potpis ne košta ništa, ali nas kvalifikuje za humanost i za bolju večnost.

Zbog toga se radujem svakom obeležavanju Nacionalnog dana donora, 6. juna, da pogledam te nove ljude koji su potpisom na donorsku karticu napravili najbolji autogram života.

Ukoliko i Vi želite da potpišete donorsku karticu više informacija možete saznati OVDE!