Zašto sam odlučila da postanem donor? LENA BOGDANOVIĆ: Želim da moj organ sačuva nečiji život!
Poziv koji znači život. Strašna istina je da ga mnogi neće dočekati. Ili da će on do njih stići prekasno.
Druga strašna istina je da donora ima neuporedivo manje od onih kojima je transplantacija hitno potrebna. Kako da utičemo da se broj donora poveća? Kako ja lično mogu da pomognem - i šta sam tačno to ja uradila? Potpisala sam donorsku karticu. Zaveštala sam organe.
Želim da moj organ spasi nečiji život, da nešto moje postane nečije i da nastavi da živi.
Treća strašna istina je da su ljudi puni predrasuda pa se uobičajeno misli da nam lekari neće spasiti život već uzeti organe a da će te iste organe posle neko ukrasti ili preprodati. Mnogi su zabrinuti iz "verskih" razloga iako se nijedna verska zajednica ne protivi doniranju.
Naprotiv - takav čin smatra se posmrtnim dobročinstvom i izrazom ljubavi. Dati organ znači spasiti nečiji život a spasiti jedan život znači spasiti celo čovečanstvo. Pokloniti nekom nešto čak i kad nas više ne bude, produžiti nečiji život kad više ne budemo mogli da produžimo svoj - eto, to je posledica zaveštanja organa.
Mislimo o tome, zaboravimo na predrasude i strahove i potpišimo karticu u nadi da ćeš baš taj jedan poziv nekom promeniti sve.
Ukoliko i Vi želite da potpišete donorsku karticu više informacija možete saznati OVDE!