Vlado Georgiev Acoustic

Svi koji vole Vlada Georgieva, ovo muzičko iskustvo sigurno nikada neće zaboraviti. A ostali će morati da priznaju: izuzetno profesionalno, besprekoran bend, odlična atmosfera.

Nakon nekoliko ekskluzivnih (i po ceni ulaznica!) koncerata sa predznakom “acoustic“, održanih u Madlenijanumu, Vlado Georgiev je odlučio da časti fanove sa još tri nastupa u Sava centru po pristupačnijoj ceni.

Sasvim bez podrške reklama bilo koje vrste, osim svojih oficijelnih naloga na Facebooku, Twitteru i You Tubeu, kao i ličnog veb sajta – Georgiev je rasprodao koncerte. To zaista govori mnogo o pravoj popularnosti nakon deset godina karijere, i njegovoj svesti da je budućnost online, što tek poneki izvođač kod nas zna i primenjuje. Svakako, ovo je jedan od razloga za poštovanje mnogima omiljenog beogradskog Novljanina.

Manipulacija pokreće kukove

Ako je Georgiev po nečemu poznat – čak i onima koji ne prate muzički pravac kroz koji se on kreće ipak na neki ličan način – jeste njegov perfekcionizam, profesionalnost i veština pronalaženja pop-elemenata u svim stilovima.

Pažljivim slušanjem instrumentala u “acoustic” varijanti, možete osetiti sve – od džeza i roka, preko bosa nove, kubanskih ritmova, pa čak i elektro-momenata, do dominantnog klasičnog popa, koji se vezuje za jadransku obalu. Veštom manipulacijom i očiglednim talentom za dobar beat i melodiju, Georgiev je napravio nešto što na ovim prostorima univerzalno “pali“, kvalitetno zvuči, instrumentalno je raskošno, a opet dovoljno slično/različito od Dragojevića, Gibonnija i drugih.  

Ritam koji pokrene i najotpornije kukove, stihovi o ženama ovakvim i onakvim (najčešće lažljivim?!), za naše uslove – kvalitetna produkcija, izuzetni muzičari okupljeni oko autorovog harizmatičnog gađanja u “metu“… Georgiev je primer uspeha na ovim prostorima, a pri tom deluje da sve to i dalje radi dečački poletno i svetski pedantno, ali… pomalo bez muzičkih rizika! Mada, možda njegova publika to i ne želi. Njima, videlo se na koncertu, pesme ne liče jedna na drugu.

Uprkos ovoj, da kažemo, muzičkoj rutini što njegov zvuk ozbiljno preti da postane, ono što je još jedan razlog za poštovanje jeste činjenica da Georgiev izuzetno ulaže u svoj studio “Barba“, prati svetske produkcione trendove, svaki spot snima filmskom kamerom (dobar primer je upravo spot koji sledi) i ne pravi kompromise. Postavio je sebi visoke standarde i zato odskače od našeg proseka. Samo kada bi to uticalo i na kreativnost… 
A uživo…

Zbog sve što su Georgiev i njegov tim uložili u ovaj akustični šou, ne čudi da je Sava centar bio pun do poslednjeg mesta. Ni snegom zatrpane ulice, nisu sprečile fanove da dođu na ovaj – sviđala nam se njegova muzika ili ne – neosporno vrhunski izveden muzički spektakl.

Štiklice su odlučnošću ledolomaca probijale novobeogradske staze, samo kako bi dame stigle da čuju sve te reči koje je Georgiev ispevao za sve one koje su mu lomile srce i kojima je on istom merom uzvraćao. A, one, čini se, svaki njegov stih doživljavaju veoma lično i kao da ne čuju koliko su to neretko mračne reči (sa veselom melodijom)… Međutim, važno je da on, primorski šarmer na Harli Dejvidsonu, njima kaže “jedina“, iako ispred jasno stoji “istina nije“.

Ni momci nisu imuni na Georgieva. Od prve do poslednje pesme publika nije ni na tren stajala sa aplauzima, uzvicima oduševljenja i plesom. Ne čude dva vatrena povratka na bis, posle kojih oduševljena publika i dalje nije želela da se rastane sa elegantno odevenim Georgievim. 

Šou sjajnog pratećeg benda

Praćen izuzetnim trinaestočlanim bendom sa sjajnim pratećim vokalima, Georgiev je publiku glasom i klavirom proveo kroz sve svoje najveće hitove, među kojima su i: “Anđele“, “Mi nismo mi“, “Reci mi da znam“, “Jedina“, “Žena bez imena“, “Živim da te nađem“, “Zbogom ljubavi“ i aktuelni hit “Hej ti“. Takođe, obradovao je publiku i svojim pogledom na čuvenu “I wanna know what love is” i, poput svih svetskih muzičara, zajedno sa Tijanom Bogićević, odao poštu preminulom Majklu Džeksonu. 

Tokom celog nastupa je bio vrlo relaksiran, pričao razne lične anegdote, pa čak i o nekoj devojci koja ga je ostavila zbog druge devojke. U dva navrata je, kao i obično neuspešno, publiku pokušavao da zabavi Marko Živić, inače dugogodišnji prijatelj Georgieva.

Dok je bend svirao, toliko dobro da je u glavi bilo moguće blokirati glas i reči i uživati u onome što je realno i bilo najkvalitetnije – vibe benda, iza scenografije koja podsećala na citadelu u Herceg Novom, menjali su se primorski prizori poput foto-tapeta.

Naravno, Georgievu je stigla i bračna ponuda, broj telefona, niz poljubaca… Ipak, većini je bilo dovoljno da ih pogleda i kaže nešto poput “u sve ću da vjerujem samo da ljubim te, drugi te kradu od mene, ja ipak nadam se”. Važno je samo da reči poput “ti imaš vremena, a ja ga ne bih trošio” ili “odlazim i nemoj reći stoj, žena ima ne zna im se broj”, ne napuste ovaj koncert i nekoj dami postanu realnost. 

Izuzetan profesionalac. Zadovoljna publika. Do detalja osmišljen šou čoveka čija muzika ipak žudi za kreativnim osveženjem.

Tekst: Katarina Milovanović
Foto: Marko Risović