Nova 2018. donosi velike promene u škole širom Srbije

Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja izradio je nove nastavne planove i programe za ove razrede da bi bili usmereni ka ishodima.

– To znači da se nastava i učenje više neće svoditi na puko nabrajanje i memorisanje činjenica, već će naglasak biti na problemskoj i programskoj nastavi, na međupredmetnom povezivanju. Komunikacija, timski rad, uvođenje preduzetništva i celoživotno učenje neke su od veština koje će se više razvijati, učenici će sami dolaziti do nekih podataka, ali biće i više kritični – priča Gordana Mijatović iz Zavoda.

Za prvačiće projekti

Jedna od najvećih promena za prvake u osnovnim školama je uvođenje projektne nastave.

– Izborni predmeti postaju sekcije, a uvodi se čas projektne nastave na kojem bi učiteljica sa decom obrađivala pojedine teme kroz više predmeta, a grupe đaka bi radile i određene projekte da bi polako shvatali šta je to timski rad. Đaci će pri tome koristiti i telefone i računare za učenje – kaže Mijatović.

Programi su rasterećeni sadržaja koji su deci previše apstraktni i oslanjaju se na iskustvo koje deca donose u školu.

– Program za prvi razred usmeren je na detetovu najbližu okolinu da bi ono širilo vidike kako bude raslo. Primera radi, kada su u pitanju praznici, iz predmeta Svet oko nas, đaci će učiti o Novoj godini, Božiću, Svetom Savi i o drugim praznicima iz njihovog neposrednog okruženja (porodica i škola), dok će npr. o državnim praznicima učiti u četvrtom razredu kada budu učili o svojoj otadžbini – objašnjava Mijatović.

Petaci rasterećeniji

U grupi koja je radila na izmenama za peti razred uključeni su i učitelji da bi se stekla bolja slika o tome sa kojim znanjima oni dolaze kod nastavnika.

– Program za peti razred je najviše rasterećen, sadržaji su ili izbačeni ili prebačeni u više razrede. Najbolji primer je biologija – gradivo je podeljeno u pet oblasti: poreklo i raznovrsnost života, jedinstvo građe i funkcije kao osnova života, nasleđivanje i evolucija, život u ekosistemu i čovek i zdravlje. U svakom narednom razredu će se njihovo znanje produbljivati – kaže Gordana Mijatović.

Više časova u gimnaziji

Za razliku od nastavnih planova za osnovce koji su usvojeni i za koje je objavljen javni poziv izdavačima za pisanje udžbenika, gimnazijski plan je tek prosleđen Ministarstvu prosvete kao predlog.

– Đaci će po svojim afinitetima birati po dva izborna predmeta koja su multidisciplinarna i koja će učiti kroz istraživačku i projektnu nastavu. Ipak, glavna novina bi bila da prirodne nauke dobiju više prostora za vežbe, a insistiraće se da se one uvedu i na društvene predmete i jezika – najavljuje Mijatovićeva.

Tako bi đaci na časovima filozofije imali debate, a iz istorije bi više vremena provodili istražujući.

– Gimnazijalci bi, umesto sadašnjih 31 čas, imali 33 časa nedeljno, koliko imaju i učenici srednjih škola za časove vežbi – kaže Mijatović.

Ona ističe da je ideja Ministarstva da za četiri godine ceo sistem bude reformisan i da se tada realizuje eksterna matura.

Menjaće se i lektire

Gordana Mijatović ističe da su lektire na svim nivoima smanjene.

– U prvom razredu se vratilo čitanje u nastavcima da bi se đaci navikavali da čitaju duža dela iz više puta, da povezuju pročitano. Takođe, smanjen je broj književnih dela, ali će se povećati izbornost – najavljuje Mijatović.

Tako npr. u petom razredu neće biti obavezna dela Žila Verna i Milovana Vitezovića, pesme Branka V. Radičevića: “Kad mati mesi medenjake” i “Kad otac bije”, a u gimnaziji više se neće izučavati barok kao pravac, Danilo Kiš “Rani jadi”, Šiško Menčetić, Džore Držić, a iz narodne kniževnosti izostavljene su pesme “Sunce se djevojkom ženi” i “Boj na Mišaru”, kao i pripovetke “Djevojka brža od konja” i “Zlatna jabuka i devet paunica”.

Izvor: Blic
Foto: Ilustracija/Pixabay

Slični članciMore from author

Ostavite komentar

Your email address will not be published.