NOVO IME ZA ČAK 47.000 ULICA: Počinje ažuriranje adresnog registra u Srbiji

Iz papira će nestati nepostojeće ulice, duplirane adrese, a kućni broj više neće moći da se vodi pod oznakom "BB". Svaki objekat u kome se živi i radi od 1. januara 2019. godine moraće da ima tačnu i potpunu adresu.

Sve ovo biće omogućeno kroz projekat ažuriranja adresnog registra, koji je najpre kao pilot projekat sproveden u Loznici, a zapošljavanjem 30 novih eksperata počela je njegova realizacija i u čitavoj Srbiji. Projekat je pokrenut na inicijativu bivše ministarke za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a sada predsednice vlade Ane Brnabić.

- Država će izdvojiti pet miliona evra kako bi se obezbedilo da sva naselja u Srbiji dobiju table sa nazivima ulica i kućnim brojevima - rekla je Brnabićeva.

Najveći problemi su, kako objašnjava Vesna Protulipac, šef odseka za adresni registar u Republičkom geodetskom zavodu, turistička i vikend-naselja poput Kopaonika, Fruške gore, Golupca, Velikog Gradišta, Zlatibora, Aranđelovca, Čajetine...

- U Srbiji ima oko 4.700 naseljenih mesta u kojima nedostaje u proseku po 10 imena ulica, pa tako dolazimo do zaključka da nam je neophodno oko 47.000 novih adresa. U Loznici je, primera radi, na postojećih 620 u registru ubeleženo još 670 novih - kaže Protulipac.

Ona naglašava da u svakoj lokalnoj samoupravi postoji komisija za imenovanje ulica, a Republički geodetski zavod (RGZ) izrađuje elaborat uličnog sistema, odnosno dokumentaciju na osnovu koje komisija predlaže nove nazive ulica.

- Ovaj posao je poveren RGZ zato što mi imamo geoprostorne podatke, ortofoto snimke, kao i opise parcela preko kojih idu određene ulice. Kada se nova imena objave u "Službenom glasniku" onda se beleže i u adresnom registru. Tada sledi faza utvrđivanja kućnih brojeva, a zatim se kreće sa obeležavanjem na terenu, odnosno postavljaju se table sa nazivima ulica i kućnih brojeva - kaže Protulipac.

Posle toga svi organi su dužni da preuzimaju podatke iz adresnog registra RGZ.

- Ažuriranje adresnog registra je još jedan od velikih koraka u pravcu uvođenja reda u državi i modernizaciji državne uprave u Srbiji. Na ovaj način će građanima i privredi biti omogućene efikasne i lako dostupne usluge koje pruža država - istakla je premijerka Brnabić.

Nadležni obećavaju da će građani imati dovoljno vremena da promene lična dokumenta, odnosno svako će adresu menjati po njihovom isteku.

Adresni registar sadrži podatke o nazivima ulica i kućnim brojevima i jedan je od ključnih državnih registara. Za njegovo održavanje je nadležan Republički geodetski zavod. Prema procenama, više od tri miliona građana ima prijavljeno prebivalište u ulicama bez određenog kućnog broja, od čega je oko 2,7 miliona prijavljeno na adresama za koje nije određen ni naziv ulice.

Izvor: Novosti
Foto: Ilustracija/Pixabay.com