Yann Tiersen
Prekrasni “ludi muzički naučnik” zbunio one koji su očekivali vajb Amelije Pulen i filma “Good Bye Lenin!”. Ipak, dovoljno je bilo oduševljenih!
Nastup muzičkog virtuoza sa rok dušom, Franuza Jana Tirsena, dugo je očekivan u Beogradu. Posebno nakon filma “Čudesna sudbina Amelije Pulen” (Le Fabuleux Destin d'Amélie Poulain), koji je kod nas utemeljio kultni status kako reditelju Žan-Pjeru Ženeu, tako i tvorcu originalne muzike – Tirsenu. Zato su i karte za ovaj koncert rasprodate u rekordnom roku.
Međutim, ono što je Dom omladine, kao organizator, već od prve najave koncerta isticao – da ne treba očekivati izvođenje muzike iz filma u očekivanom aranžmanu – na kraju se sasvim obistinilo. Tirsen nastupa bez žanrovskih ograničenja, vrlo lično, sasvim se ne osvrćući na mejnstrim očekivanja. Amelija je deo njegove zlatne prošlosti, uvod u ovo što je danas – jednako moćno, ali napadno manje “lako za slušanje” većini.
Sedenje vs. stajanje
S obzirom da sve popularnija, renovirana Amerikana Doma omladine nije bila u mogućnosti da ugosti Tirsena i njegov, malo je reći genijalni, četvoročlani bend, izbor je pao na Kolarac. Ali, koliko je zapravo to bila prava odluka – pitanje je na koje je na izvestan način odgovorio i sam Tirsen, ali pre svega publika koja kao da je treperela da ustane, ali nikako nije uspela da to i učini.
Iako je gužva već ispred Kolarca obećavala intenzivan koncert, svi koji su smatrali da doći znači pratiti hajp prestonice, u samoj sali kao da su se povukli u sebe, sanjareći da igraju "valcer sa Amelijom". A Tirsen je na to odgovorio jasno i glasno eksperimentišući na raznim instrumentima – od melodike, preko violine, do električne gitare.
Maestro, jer Tirsen to nesumnjivo jeste, zajedno sa bendom, iako previše skromno komunikativan s publikom, jasno je stavio do znanja da bi voleo da vidi Beograd na nogama. “Ne morate da ustanete na ovu pesmu”, pomalo ironično je rekao najavljujući jednu od kompozicija sa novog albuma “Dust Lane”.
A već na samom početku nastupa, koji je od prvih taktova bio izuzetno srčan, veseli gitarista nam je poručio “get up, stand up”. Međutim, do pred sam kraj, svi su ostali na svojim mestima, vidno kontemplirajući nad onim što se dešava na bini. A neki su čak i napustili koncert daleko pre kraja… Ali, kada smo konačno ustali, koncert je postao slika onoga što bi verovatno bio još više da se desio u nekom drugom prostoru: reakcija tela na nesvakidašnju muzičku kreaciju čoveka snažne vizije.
Poslušajte kako je zvučao Tirsen u Beogradu...
Nije bilo Ameli i Lenjina…
… čak ni u naznakama, ali duh tog segmenta Tirsenovog stvaralaštva se oseća u kompozicijama na tragu roka, elektronike, minimalizma i francuskog folka, koje nam je predstavio. Jednostavno on ne pravi kompromise sa publikom, autorski ne dozvoljava da mu se čak ni zbunjena lica mešaju u njegov muzički performans (dovoljno ga je videti kao potpuno fokusiran "žonglira" na instrumentima).
A na momente čini upravo to – “izbacuje iz takta” prisutne, posebno kada se drugim bisom pozdravlja s publikom tako što joj zapuši uši kakofonijom koju neko shvata, ali većina ipak ne.
Bilo je i poznatih koji su želeli da čuju uživo Tirsena, pa smo tako sreli voditelja Miloša Milovanovića, glumca Viktora Savića, pozorišnog kritičara Ivana Medenicu… Čak je u publici bila i spisateljica Svetlana Velmar-Janković.
Možda je “iskulirao” ono što se od njega očekivao, ali na predivan način je predstavio novi album sa sjajnim singlom "Palestine", kao i najpoznatije sa prethodnih. I to tako da niko nije ostao bez stava. Vrlo emotivno, tehnički zadivljujuće, s konceptom “ludog muzičkog naučnika” neograničenih talenata i znanja. Značajan deo publike tačno je znao ko je Tirsen i posle sat i po koncerta napustio Kolarac svestan da je ovo bio značajan događaj za Beograd. Mada, koliko je zapravo bilo onih zbunjenih sa izrazom zadovoljstva na licu?!
Tekst: Katarina Milovanović
Foto: Marko Risović