Laurent Garnier

Kud god da se okrenete – zadovoljna lica publike koja neprestano hvata ritam


„Dobro veče Beograde!“ Loran Garnije (Laurent Garnier) pozdravio je publiku negde pola sata iza ponoći… Dodao je da mu je zadovoljstvo što je u Beogradu, i da će večeras imati drugačiji nastup – ne DJ set već live act sa bendom…

Zatim nas je poveo na pravo malo muzičko putovanje kroz sve vrste muzičkih žanrova. Drum ’n’ bass, funky, house, a onda i jazz – predstavljajući ga – „We do like jazz!“. Vrhunac je negde na sredini koncerta, kada Loran sam pušta. Publika je oduševljena, a on,dobro raspoložen i prenosio je to raspoloženje na publiku. Skače, kontaktira s publikom, prati je… Njegova muzika, u isto vreme i nežna i vesela, izaziva samo najlepša osećanja. Publika ga je i tokom pesama burno pozdravljala i vrištala.

Stvarno je čast imati ovakvu jednu zvezdu u svom gradu. Kako da vam ne bude lepo kad on pokušava sve vreme da prenese pozitivnu energiju, s puno ljubavi i onako kako najbolji zna. Sve što treba jeste da se prepustite…

Kao poslednju pesmu bira čuvenu „Man with the red face“. Predstavlja svog saksofonistu Filipa Nadoa (Philippe Nadaud) kao „Man with the red face himself!“ i jedna od njegovih najboljih pesama, ako ne i najbolja, počinje. Fantastičan kraj! Posle završetka publika ih zove nazad, Loran se uz osmeh vraća. Još jedna drum ’n’ bass stvar za bis. Nakon malo manje od dva sata koncerta, Loran, saksofonista i klavijaturista Benžamin Riper (Benjamin Rippert) uz pozdrav odlaze sa bine.

Pesma “Man with the red face” nazvana je baš po njegovom saksofonisti, koji je, jednom prilikom, nakon brojnih pokušaja da saksofonom isprati deonice kojima Loran nije bio zadovoljan, na kraju dao sve od sebe, i svirao “kao lud”, a to je bilo ono što je Loran tražio! Saksofonista se toliko zacrveneo da je, kada ga je video, Loran rešio – pesma će se zvati “Man with the red face”.

Reći da je Loran Garnije jedan od najboljih svetskih di-džejeva uopšte nije neumesno. Štaviše, nakon ovog nastupa u to smo se i uverili. Ostaje samo oduševljenje i čuđenje kako neko, ko se ovim poslom bavi već oko 25 godina, ima i dalje toliko energije, ljubavi prema svom poslu i tolikog poštovanja prema publici – obraća joj se, prati njene želje… Suvišno je reći da je on zvezda, ali vrlo retka – koja nije prerasla samu sebe toliko da zaboravi ono zbog čega je tu – a to je publika. To je Loran i nekoliko puta pominjao u svojoj kultnoj knjizi “Electrochoc”, koja bi trebalo da bude lektira svima onima koji vole elektronsku muziku.

Sve pohvale i za organizaciju – Rov kod Despot kapije pokazao se kao odlično mesto za nastupe, bez gužve na ulazu (bar tu negde oko ponoći je nije bilo), veliki broj toaleta, dobro ozvučenje…

Publika je bila mnogobrojna, ali ne i tolika da vam gužva smeta…

Nakon toliko godina Loran polako menja svoje žanrovsko opredeljenje – on ga jednostavno nema. Prati sve što je kvalitetno, i pokazuje da je u svemu čega se lati odličan – bilo da je to DJ nastup ili live act sa bendom. Nakon ovog koncerta ostaje samo pozitivan osećaj – ovo je jedan od najboljih nastupa kojima sam prisustvovala.

Slike sa žurke možete pogledati ovde.

Tekst: Nada Veljković
Foto: Sanja Knežević

POLJOPRIVREDNI SAJAM

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.