Helloween / Gamma Ray
Nemačka metalna grmljavina je protutnjala Beogradom. Bratski bendovi Helloween i Gamma Ray potpuno su opravdali očekivanja prepunog SKC-a. Ostaje žal za činjenicom da to nije bilo dovoljno da se bar solidno popuni novobeogradska Hala sportova, prostor u kojem je prvobitno trebalo da se održi koncert
Prvi utisak je, nažalost, bio više nego mučan. Mnogobrojni fanovi su se po snegu dugo gurali, kada su se vrata otvorila na uskom ulazu je nastao takav „čep“ da nadležnima u SKC-u može da se uputi samo jedno pitanje – da li će i kada omogućiti da publika ulazi dostojanstvenije na koncerte ? Nije im prvi put da se ovakve stvari dešavaju.
Ipak, sve je zaboravljeno kada su se, već oko 20.45, na bini pojavili „Gamma Ray“. Kai Hansen je sa svojim bendom pokazao da oni nikako nisu predgrupa njegovom bivšem sastavu, već da, sa punim pravom, ravnomerno dele binu. Nizale su se „Heaven Can Wait“, „Anywhere In the Galaxy“, „Land Of the Free“, „Send Me a Sign“, „Heavy Metal Universe“, „Valley Of the Kings“, a uz „Rebellion In a Dreamland“ kao da se ceo SKC pretvorio u jedan glas ! Šta je izostalo – recimo, obrada „homo“ himne Pet Shop Boys-a „It’s a Sin“.
Publika ni u jednom trenutku nije „pala“. Činjenica da su posle 20 godina Hansen i „Helloween“ ponovo na istoj bini, makar u dve grupe, bila je dovoljan adrenalin. Sve se to sjedinilo u „Helloween“ klasiku sa albuma koji im je doneo svetsku slavu „Walls Of Jericho“ - „Ride the Sky“, Hansen je to sada otpevao sa „Gamma Ray“ i na taj način napravio pravi šlagvort za bend u kojem je osamdesetih proveo četiri godine.
„Odgledali smo koncert, sada možemo kući“, rekao je, posle Gamma Ray nastupa, Aca Seltik „pravoslavni Kelt“, ali i osvedočeni metalac. Ipak, to, naravno, nikome nije palo na pamet, veći od dva velika benda je tek trebalo da kroči na binu. Ni poduža pauza nije zasmetala, čim su „Helloween“ krenuli sa istoimenom, uvodnom pesmom, bilo je jasno da „Noć veštica“ tek počinje. Fanovi ovog slavnog power metal benda (pre)dugo su čekali da uživo čuju „March Of Time“, „Eagle Fly Free“, „Soul Survivor“, da bi im bilo šta pomutilo dobro raspoloženje.
„Dr. Stein“ je bio pozdrav za regularan kraj koncerta. Ipak, svima je bilo jasno da se svetla još neće paliti, a mnogi su, blagodareći Internetu, znali i ukus šlaga koji će biti stavljen na ovu „teškometalnu“ tortu. Uvod u spektakularan završetak je bio prvi bis – medley sastavljen od neodsviranih pesama kao što su „Where the Ruin Grows“, „Perfect Gentleman“...a onda smo se, bar na kratko, vratili mnogo godina unazad. Hansen je ponovo zaprašio sa „Helloween“-om, naglo su se oraspoložili svi koji su već ozbiljno posumnjali da neće čuti „Future World“.
Definitivan kraj je usledio uz „I Want Out“, reči koje niko nije osećao. Svi su želeli da ostanu unutra, „Noć veštica“ je mogla da potraje još dugo...
Tekst: Milan Ćunković
Foto: Mirjana Ristić