Digital 2018 – Milan Šolaja: Problem broj 1 za IT u Srbiji je i dalje nedostatak stručnog kadra
Ovogodišnji - #Digital2018 - trajaće 2 dana - 06. i 07. septembra (četvrtak i petak) i okupiće najznačajnija imena iz ovih oblasti iz celog regiona kao i brojne goste iz inostranstva.
Konferencija se održava u Hotelu Metropol u Beogradu.
Konferenciju će ove godine prvog dana otvoriti Denis Kif, ambasador Velike Britanije u Srbiji i Tatjana Matić, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, a drugog dana Kati Csaba, ambasadorka Kanade u Srbiji i Branko Ružić, ministar državne uprave i lokalne samouprave u Vladi Srbije.
U panelu "Kontinentalna klima u Panonskoj niziji: Strepnje i nade domaće IT-scene" učestvovaće i Milan Šolaja, direktor Vojvođanskog IKT klastera, sa kojim smo razgovarali u susret konferenciji:
Možemo li uopšteno reći koje su to strpenje domaće IT scene danas?
- Od prošle godine imamo Vladu RS koja je visoko na svoju agendu postavila teme iz IT-ja i to je dobro, prvenstveno zato što nakon mnogo godina IT zajednica konačno ima otvoren kanal komunikacije sa donosiocima odluka u vrhu države. Time je obezbeđeno naše učešće u dijalogu o svim pitanjima bitnim za digitalizaciju i srodne procese. U toj komunikaciji nismo uvek saglasni oko svih pitanja, ali barem imamo s kim da se ne složimo i pokušamo da se izborimo za pravce delovanja za koje smatramo da su za naše društvo neophodni. Jedno od važnih pitanja u ovom trenutku je tretman preduzetnika koji su registrovani kao paušalci i kojih ima dosta u IT sektoru. Ovaj model poslovanja je, bez namere zakonodavca u tom pravcu, omogućio da naš IT sektor bude koliko-toliko konkurentan na zahtevnim stranim tržištima. Postoje najave da će se propisi u vezi s tim menjati i mi ćemo se aktivno uključiti u taj proces kako bismo uticali da izmene i nova rešenja ne nanesu štetu daljem razvoju IT industrije. Ipak, problem broj 1 za IT u Srbiji je nedostatak stručnog kadra i država, kao glavni finansijer većine institucija koje ove kadrove školuju, ima značajnu ulogu u oblasti obrazovanja. Dijalog na ovu temu je u toku i očekujemo da ćemo zajedno doći do optimalnih rešenja. Pitanje obrazovanja je svakako tema broj 1 kojom bi država u ovom sektoru trebala da se bavi, mada postoje i zahvati u oblasti poreske i fiskalne politike koji bi mogli pomoći dalji rast i uspeh IT kompanija. Pored toga, očekujemo više saradnje kroz javno-privatna partnerstva, jer za taj vid razvojnih projekata imamo dobrih ideja, ali nam nedostaje javni partner.
Kako vidite celu ovu situaciju sa protestom taksista i aplikacijom CAR GO, kao i poslednje vesti koje dolazi u vezi sa izmenom zakona?
- U tekstovima https://vojvodinaictcluster.org/sr/dopis-ministarki-mihajlovic/ i https://vojvodinaictcluster.org/sr/6324/ smo jasno izneli svoje stavove. Smatram da je nedopustivo da luditi imaju podršku u javnom sektoru. Građani Srbije očekuju da ih Vlada RS vodi napred, a ne da nas gura nazad – a kreiranje propisa koji onemogućavaju tehnološke inovacije su skandalozan primer nerazumevanja modernih globalnih tokova razvoja, kao i u suprotnosti sa čvrstim opredeljenjem donosioca odluka na najvišem vrhu da digitalizacija ima prioritet.
Subvencije kompaniji Kontinental u Novom Sadu skrenule su pažnju na grad koji je jedan od brzo rastućih kada je u pitanju IT scena. Da li se situacija na IT sceni promenila od odlaska ove kompanije i kako danas gledate na ovaj potez?
- Prema našim saznanjima, većina od prvih 100-tinjak zaposlenih u ovoj kompaniji su IT stručnjaci preuzeti iz drugih IT kompanija. Moguće je da će kompanija u kasnijem periodu, nakon što oformi IT inženjerski tim, diversifikovati svoje aktivnosti i zapošljavati više ne-IT stručnjaka. Prema tome, odmah po dolasku, ova kompanija je napravila poremećaj na tržištu rada u IT-ju, u to nema sumnje. Treba naglasiti da se to i inače dešava, jer strane kompanije sve više dolaze u Novi Sad i Srbiju, u potrazi za stručnjacima i doprinose rastu pritiska na tržište rada. Domaće kompanije su navikle na to, ali tu se radi o uobičajenoj i zdravoj konkurenciji na tržištu rada na kom se sve kompanije bore da privuku i zadrže kadar. Naša primedba je bila i ostala da se subvencijama daje prednost jednoj kompaniji na tržištu rada na kome nema nezaposlenih.
Tokom dva dana u okviru deset panela i nekoliko studija slučaja i prezentacija, stručnjaci iz različitih oblasti govoriće o trendovima u telekomunikacijama, medijima i tehnologiji, autorskim pravima u digitalnom dobu, kraljevima zabave u regionu, SVOD platformama, E-sportu, generaciji Z, strepnjama i nadama domaće IT scene, 20-godišnjici osnivanja kompanije Google i onome što dolazi iz naših garaža, ali i o greškama, padovima i ponovnim podizanjima uspešnih.
Program, učesnike, informacije o prijavi i kotizacijama možete pronaći na zvaničnom sajtu www.digitalconference.rs
Autor: Na dlanu