Skunk Anansie

Možda je nekima „prenapumpano“ zvučalo kada se u najavama govorilo o grupi „Skunk Anansie“ kao jednoj od najboljih rok grupa na svetu. Možda je zvučalo „preterano“ kada se za Skin govorilo da ima jedan od najboljih ženskih vokala na svetskoj sceni. Pre koncerta, možda... Nakon koncerta, ne postoji više nikakva sumnja da su svi ti „epiteti“ potpuno tačni!

Postoji razlog zbog kojeg su devedesetih godina bili toliko popularni i zbog kojeg se hiljade i hiljade fanova nadalo da će se posle raspada 2001.godine, ipak ponovo okupiti i nastaviti da rade... Iako su snimili samo tri albuma, imali su veliki broj hitova i pesama neprolaznog kvaliteta, a svo to vreme imaju i „ono nešto“ što vam ne dozvoljava da budete imuni na njih! Retko koji bend ima takvu energiju, toliko dobro „kanalisanog“ besa u zvuku, tako dobre tekstove i toliko emocije u svakoj pesmi. I retko koji bend ima Skin... Važno je to što opet nastupaju u originalnoj postavi, jer zajedno daju najviše. Ali Deborah Dyer aka Skin, čini bend „Skunk Anansie“ onim što jeste.

Mnogo je razloga bilo da strpljivo čekate ispred ulaza u baštu SKC-a. Zbog problema sa kamionom u kojem je bila binska oprema benda, ceo sat nakon što je bilo predviđeno, ulazi nisu mogli da budu otvoreni. Tehničari su u žurbi sastavljali binu dok se hiljadu i po ljudi tiskalo u redu... Za predgrupe nije ni bilo vremena, a kao „šlag na tortu“ došla je i kiša! Pljusak, srećom, nije trajao predugo, a nije ni ostavio „ozbiljne posledice“, čim je bend izašao na binu, na sve ostalo se zaboravilo...

Odlično osvetljenje, dobar zvuk, i uzbuđenje... „Intro“, kao i na svakom koncertu na ovoj turneji, „srebrna“ Skin, i bend koji od prve sekunde počinje da vas pokreće! Prvi njihov zvanični singl, koji ih je još 1995.godine izdvojio i lansirao u vrh, prvi je bio i na ovom koncertu, "Selling Jesus" sa albuma „Paranoid and Sunburnt“. Usledila je "Charlie Big Potato" sa „Post Orgasmic Chill“, a zatim je došla na red i jedna od tri nove pesme sa povratničke kompilacije „Smashes and Trashes“ iz 2009., „Because Of You“. Vratili su se na prvi album singlom "Charity", a onda odsvirali i pesmu koja nije nikada izdata kao singl, ali jedna od najlepših koje su ikada snimili: "100 Ways to Be a Good Girl". „Haos“ u bašti SKC-a izazavao je još jedan veliki hit, „I Can Dream“.

Lepili su pesmu na pesmu, bez priče, bez pauza. A Skin je neumorno skakala po bini, bodrila i animirala publiku, i sve vreme pevala kao boginja! Ono što ona ume da izvede svojim glasom, malo ko može. Skoro niko... ne sa toliko energije, toliko bola, besa i emocije, i sa toliko šarma... Druge pevačice samo „dobro pevaju“, ona vas ostavlja bez teksta!

„Prvi put smo ovde, hvala na ovakvoj dobrodošlici!“... Uprkos kiši, beogradska publika pokazala je koliko joj je stalo da ih čuje. Ona je uzela gitaru, i odsvirali su pesmu za koju će i spot biti snimljen u Beogradu, a koja će se naći na njihovom novom albumu, „My Ugly Boy“.

(old_image)Brzo su se vratili na stare, dobre pesme bez kojih ova povratnička turneja ne bi bila to što jeste... "Weak", „Brazen (Weep)“, pa „Twisted (Everyday Hurts)“ ... tek da vas emocije potpuno savladaju, ako ste sve ove pesme još nekada davno, zaista pažljivo slušali, i osetili... A ona se bacala u publiku, vraćala se na binu ne pogrešivši ni jedan ton, pela se na bubnjeve, komentarisala „jaku“ publiku...

„Cheap honesty“, „On My Hotel TV“, „Tear The Place Up“, „The Skank Heads (Get Off Me)“... I to je bio kraj, bar onaj regularni...
Bis nije mogao bez emocija, ruku u vazduhu i uzdaha uz „Hedonism (Just Because You Feel Good)“, a i taj hit je sigurno zaslužio važno mesto na ovoj turneji... Skin je ponovo uzela gitaru i odsvirali su „Squander“ , još jednu novu pesmu sa prošlogodišnje kompilacije. Pred sam kraj, predstavljen je i bend koji smo osam godina čekali da se ponovo okupi... Ace - gitara, Cass – bas, Mark – bubnjevi... Skin se još jednom oduševljeno zahvalila na fenomenalnom prijemu, i na kraju su se vratili na početak... „Little Baby Swastikka“ je njihova prva pesma, kojom su „nezvanično“ započeli karijeru, pre „Selling Jesus“.

Iskreno oduševljena reakcijom publike, Skin je pokušala da je „ućutka“ ili podigne na „komandu“, ali nije vredelo! Uzbuđenje je bilo preveliko, i aplauzi nezaustavljivi...
90 minuta fantastičnog nastupa i jeste i nije bilo dovoljno... Toliko utisaka je stalo u tih sat i po, da niko više nije ni pomenuo kašnjenje, kišu, niti bilo šta što nije bilo vezano za ono što smo videli na bini. Ali već tada su se čula pitanja: „Kad će opet da dođu?!“

Možda su se do pre godinu, dve pitali da li ima smisla okupljati se posle toliko vremena, ali uspeh koji su doživeli na povratničkoj turneji im je sasvim dovoljan pokazatelj koliko su ih fanovi čekali i koliko su bili željni da ih čuju uživo. Bend koji ima takvu energiju, kvalitet i harizmu, i koji ima toliko da ponudi publici, svuda je dobrodošao. Beograd već čeka njihov sledeći nastup...

Foto: Andrijana Rmuš