Green Beat prvi dan

Svi izvođači su dali maksimum, organizacija besprekorna, dobra posećenost, a bez velike gužve... Prostor iskorišćen na najbolji mogući način, a Green Beat festival polako postaje tradicija

Ulazak na prostor košarkaških terena mali je doživljaj. Na kratko se prolazi kroz tunele. I to je taj trenutak koji s nestrpljenjem iščekujem – zanima me šta me čeka, još se ne vidi ni bina ni publika, a već se čuju glasni i oduševljeni povici, i muzika koja uveliko gruva. A onda manji put, stepenice koje vode na dole. A dole mnogo ljudi koji đuskaju s rukama u vis, već šire pozitivne vibracije.

Booka Shade, koga čini producentski duo Walter Merziger i Arno Kammermeier, pokazali su svoje umeće u najboljem svetlu. Nastupali su live, kao bend. Sav svoj talenat pretočili su u minimal, electro, house... Publika je dobro reagovala na njih pozdravljajući ih. 

I Booka Shade su bili dobro raspoloženi pa su se stalno obraćali publici – što putem mikrofona, što mašući rukama... Za kraj su ostavili svoje nezaobilazni hit: „Mandarine Girl“, ali su nakon nje, pošto je to publika tražila, odsvirali još nekoliko.

Hernan Cattaneo, argentinski muzičar, jedan od najboljih progressive house di-džejeva. Pokazalo se kao dobro što je bio u udarnom terminu (od 1.30 do 4.00) jer je ovo njegov najbolji set od nekoliko puta koliko je nastupao u Srbiji. Dok je na EXIT-u 2006. godine uglavnom puštao teži, mračniji i statičniji zvuk, ovog puta je dizao masu bržim i melodičnijim, ali i dobro poznatim stvarima. Progressive zvuk je dobro „vozio“, ali bi ga odmah presekao nekom bržom stvari i nijednog trenutka nije bilo dosadno.

I od četiri sata iza ponoći, James Zabiela. Do sada, čula sam mnogo komentara o njemu. Po oduševljenoj publici kod nas, on je bez premca za neke najbolji di-džej. Jedan od svojih najboljih nastupa imao je na EXIT-u prošle godine. Nekako se uvek namesti da njega stave u ranim jutarnjim časovima, pa umor ili ne dozvoljava da ga čujete (uprkos želji), ili sprečava da njegovu muziku doživite onako kako bi trebalo. 

Prvi utisak je da njegova muzika nije baš „na prvu loptu“. Spaja različite muzičke pravce i delove, i čini se da su oni potpuno različiti i nespojivi, a opet se nekako uklapaju. Kada ih pusti da tako „teku“ zajedno, dobijaju se mirnija, pa pomalo i emotivna „podloga“, sa čestim presecima eksplozivnih deonica, kada se čuje gitare, lupovi, basevi... Inovativan je. Igra se muzikom, ali u isto vreme ozbiljno i predano radi. Skače, smeje se, komunicira s publikom. Kao da bi voleo da svi čuju i osećaju ono što i on oseća prema toj muzici. Ukratko – James Zabiela je odličan i inovativan mladi DJ. 

Takođe stoji da je njegova muzika pomalo haotična i konfuzna, ali da je baš na tome izgradio svoje ime, da je upravo to ono zbog čega se mnogima svideo. 

I još jedna stvar – James Zabiela verovatno ne bi uspeo da nije Sashe, John Digweed-a, Hernana... I oni su najvše uticali na njega. Ali njegov muzički stil nimalo ne liči na stil njegovih uzora. Ustvari, ne liči ni na koga. I to je još jedna stvar koju publika kod njega ceni. Potpuno je izgradio poseban i svoj DJ izražaj, i u tome je najbolji.

Nije bilo gužve na ulazu, osvetljenje odlično, ozvučenje takođe kvalitetno, mada postoje komentari koji kažu da je zvuk mogao biti jači. Stavljanje velikog broja toaleta izvan košarkaških terena (odmah na livadi pored) pokazao se kao pametan potez.

Green Beat nastoji da pruži Beogradu ono što EXIT daje Novom Sadu (a i celoj Srbiji). Postoje tu velike razlike, ali ono što je zajedničko jeste prepoznata želja, tj. potreba za jednim ovakvim festivalom elektronske muzike, koji Beograd nema. 

Pošto je organizacija zaista besprekorna, ovaj festival ide ka tome da postane duga tradicija. Već sledeće godine treba razmišljati da se festival premesti u veći prostor. Iako se i ovaj pokazao kao sasvim dovoljan, imam utisak da je stalno na ivici da bude mali. 

Trebalo bi razmisliti i o mnogo boljem, inovativnijem line up-u. Neku veliku zvezdu koja nije bila u Beogradu, a za koju se provereno zna da će privući dosta ljudi. Mada, tu već postoje ograničenja s obzirom na činjenicu da se Tuborg okrenuo najviše progressive house zvuku. 

Kraj avgusta, kada se završava pomalo „mrtva“ klupska sezona, Green Beat dolazi kao osveženje...
Možda je još rano sumirati baš sve utiske, očekuje nas još jedan festivalski dan... 

Tekst: Nada Veljković
Foto: Sanja Knežević

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.