#Svetu2019 - Regina de Dominicis, direktorka UNICEF-a u Srbiji: Rano obrazovanje i vakcinacija prioriteti
”The Economist: Svet u..." konferenciju kompanija "Color Media Communications" organizuje sedmi put zaredom u Srbiji i već je postala prepoznatljiva kao događaj koji zatvara tekuću godinu zaključcima o poslovnom i političkom ambijentu Srbije i otvara pitanja od značaja za razvoj zemlje u narednoj godini.
Konferencija “The Economist: Svet u 2019.” održaće se 13. decembra u Domu Narodne skupštine Republike Srbije u Beogradu. Kao i svake godine okupiće čelne ljude Vlade Srbije, Vlade Vojvodine, ambasadore, ekonomiste i vodeće privrednike iz Srbije i regiona.
Cilj konferencije je da se kroz konstruktivan dijalog predstavnika Vlade Srbije, predstavnika privrede, te diplomatskog kora, daju mišljenja, analize i osvrti na privredni ambijent, investicionu klimu i buduće korake koji čekaju Srbiju na putu ka pridruživanju EU, sprovođenju reformi kako zakonodavstva tako i društva u celini.
Na otvaranju konfrerencije obratiće se i Regina de Dominicis, direktorka UNICEF-a u Srbiji, sa kojom smo razgovarali u susret konferenciji:
"U Srbiji treba dodatno stimulisati roditelje da upisuju decu u vrtiće jer je predškolsko obrazovanje od velikog značaja za njihov dalji razvoj i ima visok stepen povraćaja ulaganja. Zato povećan upis treba da bude prioritet u svakoj zemlji.
U Evropi oko 90% dece pohađa predškolsko vaspitanje i obrazovanje, a u Srbiji samo 50% dece iz opšte populacije, 6% romske dece i 9% dece iz najsiromašnijih porodica. „Iako Srbija ima dugu tradiciju predškolskog obrazovanja i dobre nacionalne politike, i dalje u nerazvijenim i seoskim područjima nema vrtića, dok su u urbanim sredinama kapaciteti nedovoljni. Istraživanja UNICEF-a pokazuju i da 70% roditelja smatra kako nema potrebe da njihovo dete ide u vrtić jer imaju nekoga da ga čuva kod kuće, ne shvatajući značaj predškolskog obrazovanja za razvoj deteta i njegovo školovanje“, kaže Regina de Dominicis, direktorica UNICEF-a u Srbiji.
„Dodatne prepreke za materijalno ugrožene i porodice u seoskim područjima predstavljaju troškovi ove usluge i drugi povezani troškovi. A predškolsko obrazovanje ima visok stepen povraćaja ulaganja i treba da bude prioritet u svakoj zemlji.“
Da li se, po vašem mišljenju, u srpskom javnom diskursu dovoljno promoviše važnost vakcinacije?
- Imunizacija je jedna od najisplativijih i najdostupnijih mera za očuvanje zdravlja koja ima dugu i uspešnu primenu u javnom zdravstvu Srbije. Nažalost, poslednjih godina postoji problem s padom broja dece obuhvaćene vakcinacijom, posebno vakcinacijom protiv malih boginja. Nedavno izbijanje epidemije malih boginja uticalo je na povećano izveštavanje i promovisanje važnosti vakcinacije. Istovremeno, sve je glasniji antivakcinalni pokret, koji, iako svoje ideje zasniva na naučno neosnovanoj argumentaciji, dobija prevelik medijski prostor. Zato svega 58% roditelja smatra da drugi roditelji podržavaju vakcinaciju, dok istovremeno čak 92% izjavljuje da redovno vakcinišu svoju decu.
Je li uključivanje dece migranata u obrazovni sistem učinilo srpske škole inkluzivnijim?
- Prilagođavanje škole detetu a ne deteta školi, što je osnovni princip inkluzije, dobilo je puno značenje i primenu kad su deca izbeglice i migranti iz drugačijih kultura i obrazovnih sistema ušla u naše škole. Oni su inspirisali i nastavnike i vršnjake da pokažu kako mogu i umeju zajednički da stvaraju interkulturalno okruženje, uče jedni od drugih, prihvataju i vrednuju različitosti. Nastavnici su morali bolje da planiraju, da koriste raznovrsne metode rada i unapređuju nastavu i učenje usmerenošću na potrebe deteta. Integracija nije uvek laka, ali je Srbija uložila veliki napor da garantuje pravo na obrazovanje svakom detetu, što će dodatno osnažiti politiku obrazovne inkluzije u zemlji.
Kompletan program, učesnike i način prijave za učešće pogledajte na zvaničnom sajtu