ODRŽANA KONFERENCIJA VOJVODINA U 2022: Zaštita životne sredine, kapitalne investicije i društveni razvitak ključni za pokrajinu

Kompanija “Color Media Communications” i magazin ”Diplomacy&Commerce” tradicionalno, i ove godine su organizovali konferenciju “Vojvodina u 2022.” u velikoj sali Skupštini Autonomne pokrajine Vojvodine.

Konferenciju su podržali Pokrajinska vlada, Skupština Autonomne Pokrajine Vojvodine, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama i kompanija “Dijamant”.

Igor Mirović, predsednik Pokrajinske vlade je otvorio konferenciju gde je rekao da je cilj konferencije da predoči šta će u nekim najvažnijim društvenim sferama života doneti godina koja je tek počela.

“Za nas u Vojvodini je najvažnje pitanje unutrašnjeg zajedništva. Primetio sam da sam smo brod koji se zove Vojvodina proteklih šest godina vodili bez ijednog ozbiljnijeg međunacionalnog incidenta. To je od izuzetnog značaja za to naše zajedništvo koje gradimo jer je ono preduslov i to ne samo kada je reč o odnosu većinskog naroda i manjinskih zajednica već i o zajedništvu i solidarnosti i sa onim manjinskim grupama koje su uvek u fokusu javnosti i koje se razvijaju i čija se prava nadograđuju i u tome moramo da učestvujemo svim svojim kapacitetima što i činimo. Ovo je preduslov za ekonomski i ukupni društveni razvoj. I mi smo taj ekonomski razvoj poslednjih šest godina provodili na jedan osmišljeni način koji je doveo do konkretnih rezultata. 2022. godina mora biti godina snažnijeg kontinuiteta u tom smislu. 2022. mora biti početak novog razvojnog perioda” - istakao je Mirović.

U prvom panelu  Vojvodina, evropski region - Kako iskustva iz drugih država mogu da pomognu napretku Pokrajine govorili su: Nenad Ivanišević, pokrajinski sekretar za privredu i turizam, Boško Vučurević, predsednik PKV, Balla Tullia Imola, ministar, savetnik ambasade Rumunije u Beogradu i Nataša Pavlović, direktorka Turističke organizacije Vojvodine.

Nenad Ivanišević, pokrajinski sekretar za privredu i turizam istakao je da Srbija nije propustila svoju šansu u tranziciji već je i zvezda vodilja celog regiona. Kako kaže, 2000. godine je 60% mladih želelo da radi u državnoj upravi, a po poslednjem istraživanju iz 2021. manje od 20% sanja državni posao jer žele da rade u privatnom sektoru. To pokazuje razvoj privatnih kompanija koje nude mogućnosti da se oni zaposle.

Boško Vučurević, predsednik PKV je rekao da sinergija između regiona mora biti čvršća i jača.

"Planiramo i pravimo akcione planove. Trudimo se da pokupimo dobre prakse, na primer sa Mađarskom imamo mnogo veći izvoz od uvoza. Svakako se treba uvezivati i umrežavati kako bismo produbljivali postojeće saradnje koje su aktivne u regionu” - istakao je Vučurević.

Nataša Pavlović, direktorka Turističke organizacije Vojvodine je ekskluzivno predstavili #vojvodinamično kao slogan za ovu godinu s kojim će Turistička organizacija Vojvodine promovisati aktivni turizam i aktivni odmor, gde će mnogo aktivnosti biti na Fruškoj gori od kojih je izdvojila "Tour de Fruška" i "Walk and Wine".

"Trudićemo se da dočaramo svima šta sve Vojvodina ima da ponudi i da zaista bude vojvodinamična godina za sve nas" - istakla je Pavlović.

U drugom panelu Zelena agenda i zelena ekonomija - Poljoprivreda i zaštita životne sredine kao glavni aduti održive budućnosti Vojvodine učestvovali su: Jelena Blagojević, državni sekretar u ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Stefan Gligorić, dipl. ing. voćarstva i povrtlarstva, Predrag Nenin predstavnik kompanije "Dijamant", Aleksandar Milovanović, generalni sekretar SUMP-a, Roland Kokai, direktor JP "Vojvodinašume" i Dušan Radanović, član upravnog odbora odgajivača ovaca Srbije i poljoprivredni proizvođač.

"Poruka svim poljoprivrednicima je da konkurišu na sve konkurse koje ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede raspisuje, od nacionalnih do evropskih i iz različitih fondova" - navela je Jelena Blagojević, državni sekretar u ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

"Sa zadovoljstvom može da se istakne da je broj poljoprivrednika koji koristi ove subvencije sve veći, što se odražava i na naš izvoz koji iz godine i godine raste tako da smo u 2021. godini izvezli preko pet milijardi dolara jer poljoprivrednici unapređuju svoju proizvodnju" - istakla je Blagojević.

Predrag Nenin, predstavnik kompanije "Dijamant", objasnio je šta za njih znači da u misiji kompanije stoji biti odgovoran prema životnoj sredini i društvenoj zajednici u celini.

“Dijamant postoji preko 80 godina i najznačajnije je reći da preko 90% sirovina koje Dijamant prerađuje potiču iz Republike Srbije, iz takozvane primarne proizvodnje i samim tim Dijamant je upućen i na lokalnu poljoprivredu i na lokalnu proizvodnju sirovina. S druge strane, životna sredina je nešto na šta neminovno proces u Dijamantu utiče i samim tim je to deo poslovne politike Dijamanta. Ne samo da se formalno zadovolje zakonski zahtevi koji se neosporno moraju zadovoljiti nego se teži da se količine zagađujućih materija dodatno smanje i ukinu” - naveo je Nenin.

Roland Kokai, direktor JP "Vojvodinašume" je istakao da se aktivno radi na pošumljavanju u skladu sa zakonom, raspoloživim prostorom i brojem sadnica kao i zaštiti i brizi o postojećim sadnicama i da je u Vojvodini veoma važno držati balans između obradivih oranica i šuma jer su obe strane važne za budući razvoj i napredak pokrajine.

U trećem panelu Kakve gradove, sela, puteve i mostove gradimo Na koji način da urbanizacija Pokrajine ne ugrozi očuvanje kulturnog i industrijskog nasleđa učestvovali su: Ognjen Bjelić, pokrajinski sekretar za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj, Dragana Milošević, pokrajinska sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, Naser Mostafa, direktor projektnog biroa MHM-Projekt i Slobodan Jović, član Upravnog odbora Društva arhitekata Novog Sada.

Ognjen Bjelić, pokrajinski sekretar za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj istakao je da Vojvodina živi svoj san danas.

“Izdali smo najveći broj građevinskih dozvola u istoriji. preko 40% od ukupnog broja izdatih dozvola na teritoriji Srbije. Naši dalji ciljevi su umrežavanje svih lokalnih samouprava daljom izgradnjom puteva, brzih saobraćajnica, autoputeva, kako bi se povezali delovi pokrajine koji su bili u zapećku kako bi učestvovali ravnopravno u tržišnoj utakmici i budu zapaženi na mapi domaćih i stranih investitora” - naveo je Bjelić.

Dragana Milošević, pokrajinska sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama objasnila je da pod zaštitom različitog stepena ima čak 759 kulturnih dobra koja su značajna za našu kulturu, veru i istoriju.

"Veoma je organizovan sistem zaštite kulturne baštine i zakonski je regulisano da pre dobijanja dozvola za gradnju, moraju nadležne institucije da provere teren i daju svoju ocenu da li se tu može nastaviti sa planiranim građevinskim projektom. Planiranim zakonom o kulturnom nasleđu očekujemo da će se ceo sistem i dalje unaprediti" - zaključila je Milošević.

Ne samo snaše i salaši - Manjinske zajednice u Vojvodini kao most saradnje Srbije sa regionom i šansa za pokretanje privrednog razvoja ruralnih područja je četvrti panel u kome su govorili: Žolt Sakalaš, potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manje - nacionalne zajednice, Pavel Surovi, direktor Kulturnog centra u Kisaču, Goran Kaurić, zamenik pokrajinskog sekretara za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, Valentin Vencel, direktor Novosadskog pozorišta, Sergej Tamaš, savetnik u Pokrajinskom sekretarijatu za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu i Mirko Štark, predsednik Jevrejske opštine u Novom Sadu.

Žolt Sakalaš, potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manje - nacionalne zajednice rekao je da je zaštita prava nacionalnih manjina kod nas istorijski čvrsto utemeljena, te da se može reći da je zaštita manjinskih prava na višem nivou nego u nekim delovima Evrope.

"Mi imamo dobro ustanovljen sistem i fokus je raditi na implementaciji naših postojećih procesa i svega što smo se obavezali Akcionim planom u okviru poglavlja 23 u procesu pristupanja EU” - naglasio je Sakalaš.

Goran Kaurić, zamenik pokrajinskog sekretara za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama istakao je da treba govoriti o manjinskim zajednicama kao o mostovima saradnje ne samo unutar pokrajine već i šire, povezivanje sa regionom što bi dovelo do razvoja ruralnih delova Vojvodine.

"Jedan od strateških ciljeva Srbije je ulazak u EU gde su naše prve komšije Mađarska, Rumunija, Hrvatska, Slovačka već članice. Većina manjinskih zajednica ovih država je upravo u Vojvodini i to treba da bude lokomotiva da se uključe i matične zemlje i upravo će to pospešiti prosperitet Srbije i ubrzanje pristupa EU" - pojasnio je Kaurić.

U poslednjem panelu Vojvodina je ženskog roda - Ravnopravnost polova, rodno senzitivno budžetiranje i žene kao potencijal učestvovali su: Smiljka Jovanović, pokrajinska sekretarka za finansije, Tijana Palkovljević, upravnica Galerije Matice srpske, Aranka Međeši, predsednica Etno kluba "Oteto od zaborava", Dragana Đermanović, predsednica Bee Premium Grupe, Nina Mitić, pomoćnica ministarke, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i Agota Vitkai Kučera, profesor, Akademije umetnosti Univerziteta u Novom Sadu.

Smiljka Jovanović, pokrajinska sekretarka za finansije je rekla da smo se u domenu uključivanja rodne komponente proteklih godina bavili kvantitativno da uvedemo što više ovih programa a sada krećemo sa kvalitativnog stanovišta da ih poboljšavamo i dalje implementiramo.

"Pomaci se svakako vide. Treba još raditi, ali u Vojvodini je svakako uočljivo da se inicijative prihvataju i uvode" - istakla je Jovanović.

Nina Mitić, pomoćnica ministarke, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je istakla da je Vlada u poslednjem sazivu prepoznala da rodna ravnopravnost mora dobiti sopstveno ministarstvo koje i dokazalo svoje postojanje, prvenstveno pripremom i usvajanjem krovnih zakona koji regulišu ovu oblast i na osnovu koji su usvojene stategije 2021-2030 i sada je aktuelna priprema akcionih planova.

"Veoma je važno da se građani uključe u javne rasprave o ovim planovima jer će onda učestvovati u donošenju novih politika" - naglasila je Mitić.

Vojvodina u 2022. je opravdala svoj epitet da je događaj koji otvara pitanja od značaja za razvoj Vojvodine u narednoj godini.

Konferencija je i dalje dostupna online i možete je pogledati na YouTube kanalu Color Media Communications.

Foto: Mladen Sekulić

Pogledajte još
Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.