RIZICI I BLAGODETI: Kako na organizam utiče umereno konzumiranje alkohola?

Čak i umereno konzumiranje alkohola povećava krvni pritisak i šanse za razvoj moždanog udara, suprotno ranijim tvrdnjama prema kojima jedno do dva pića dnevno imaju zaštitnu ulogu za srce, ustanovili su naučnici u velikom istraživanju čije su rezultate objavili u naučnom časopisu Lancet.

Nova saznanja poništavaju sve što su nas ranije učili o "dve-tri čašice alkohola dnevno" koje, kako se isticalo, štite srce.

Britanski i kineski naučnici do rezultata su došli prateći tokom deset godina 500.000 kineskih državljana, ali tvrde da su nalazi relevantni za sve populacije i da su najbolji dokaz direktnog učinka alkohola.

Odranije je poznato da konzumiranje velikih količina alkohola šteti zdravlju i povećava rizik od razvoja moždanog udara, ali postavilo se pitanje da li je uopšte zdravo piti umerene količine alkohola.

Šta je istraživanje otkrilo?

Naučnici sa Univerziteta Oksford, Univerziteta u Pekingu i Kineske akademije medicinskih nauka ustanovili su da jedno do dva pića dnevno povećavaju rizik od razvoja moždanog udara za 10 do 15 odsto, dok četiri pića dnevno povećavaju opasnost od moždanog udara za 35 posto.

Za potrebe studije jedno piće su definisali kao - malu čašu vina, bocu piva ili jedno žestoko piće.

Prema podacima britanskih naučnika, tokom života moždani udar doživi 16 od 100 muškaraca i 20 od 100 žena.

Kad bi učesnici grupe od 100 osoba koje ne piju, počeli svakodnevno da konzumiraju čašu ili dve alkohola, taj postotak bi se povećao.

- Pritom, nismo svesni činjenice da se svakodnevnim ispijanjem oko pola boce vina rizik od moždanog udara generalno povećava za 38 odsto - kaže profesor Dejvid Špigelhalter sa Univerziteta u Kembridžu.

- Događa se učinak suprotan onome kada se uzimaju statini - pojasnio je.

Statini su lekovi koji se prepisuju pacijentima za smanjenje nivoa holesterola u krvi i da bi se sprečio potencijalni srčani i moždani udar.

Profesor kaže kako studija nije otkrila nikakve dokaze po kojima umereno pijenje alkohola štiti srce i smanjuje rizik od moždanog udara.

- Ne možemo potvrditi tvrdnje prema kojima vino i pivo imaju čaroban zaštitni učinak - kazao je autor istraživanja, profesor Ričard Peto s oksfordskog univerziteta.

Zbog čega je istraživanje sprovedeno u Aziji?

Naučnici smatraju da su azijske zemlje pogodno područje za proučavanje fenomena kako alkohol deluje na ljude.

Naime, brojni Kinezi poseduju kombinaciju gena koja ih, na neki način odvraća od alkohola, jer im njegovo konzumiranje izaziva lošu reakciju, te se posle alkohola loše osećaju.

Kada su naučnici uporedili konzumaciju alkoholnih pića u Kini i u ostalom delu sveta ustanovili su da svaki treći Kinez ne pije, te da alkohol u Kini konzumira vrlo malo žena. Stanovnici zapadnih zemalja sveta nemaju iste gene, zbog čega je bilo nemoguće sprovesti sličnu studiju.

Većina studija sprovodi se posmatranjem, zbog čega je naučnicima teško da procene koji faktori uzrokuju koje bolesti.

- Genetske analize su nam omogućile da shvatimo uzročno posledične veze - pojasnila je dr Ajona Milvud, autorka studije i epidemiolog s Oksfordskog univerziteta.

Naučnici poručuju da, nakon ovog istraživanja mogu reći kako raspolažu jasnim dokazima da i umereno ispijanje alkohola ne predstavlja nikakvu zaštitu od moždanog udara. Naprotiv, ako svakodnevno pijemo po čašu ili dve alkoholnog pića, samo povećavamo šanse za moždani udar.

Mišljenje ostalih naučnika

Treba istaći da istraživanje ima neka ograničenja. Pre svega, sprovedeno je samo među kineskom populacijom i naučnici su većinom pratili učinak na osobe koje su konzumirale pivo, a ne i vino, kaže dr Stiven Burges sa Univerziteta Kembridž.

Ipak, dodaje da studija obuhvata i delove ostalih dugogodišnjih istraživanja o uticaju konzumiranja alkohola na ljudski organizam.

Ističe da studija pokazuje kako od umerenog ispijanja alkohola kardiovaskularni sistem ne profitira, naprotiv, rizik od bolesti se povećava.

- Rizik od moždanog udara se povećava proporcionalno količini alkohola koja se konzumira. Dakle, ako ljudi odluče da piju alkohol, trebalo bi da ograniče njegovu količinu zbog zdravlja - kazao je.

Britanski profesor Kevin Mekonvej smatra da je studija omogućila uvid u više informacija o tome na koji način alkohol utiče na neke bolesti, ali da ovo istraživanje ni u kom slučaju ne može biti definitivan zaključak.

Profesor Dejvid Špigelhalter s Kembridža kaže da ga je studija "pokolebala".

- Dosad sam bio uveren da umerena konzumacija alkohola štiti od kardiovaskularnih bolesti, ali sada u to sumnjam - kazao je.

Izvor: Hina/N1
Foto: Ilustracija/Pexels.com