INTERVJU:Električni orgazam

Električni orgazam, jedna od najdugovečnijih srpskih rok grupa, obeležava trideset godina postojanja objavljivanjem novog albuma „To što vidiš, to i jeste“ u izdanju Doma omladine, a disk se u prva dva meseca može kupiti samo uz pripejd pakete „Telekoma Srbija“ po popularnoj ceni – 200 dinara.

 Dugo su Srđan Gojković Gile i ekipa radili na ovom albumu, skoro pet godina. Prvi put su pustili da pesme malo „odstoje“ i rezultat je odličan. Na internetu se mogu pronaći mnogi komentari u stilu – ovo im je najbolji album u poslednjih petnaestak godina, zvuče drugačije, svežije... Pohvale dobijaju na težini ako se ima u vidu da ovaj album nije „na prvu loptu“ – sadrži samo sedam, mahom dugih pesama, instant hitova nema.
 -Snimanje je počelo januara 2009, omot je radio Laza Bodroža, a producent je Voja Aralica – počinje priču Gile.

 Saradnja sa Aralicom možda čudi one koji površno poznaju njegov rad ?
-Mnogi ga znaju po onome što je radio poslednjih nekoliko godina – te komercijalnije varijante, Čola... Voja je naš stari drugar, mislim da je savršeno odradio posao. Ljudi, između ostalog, pozitivno reaguju i na produkciju.

 Ovo je prvi studijski album od povratka Ljube Đukića u grupu. Njegove ideje su uočljive, i vokalno je dosta zastupljen ?
-Nas dvojica smo, maltene, podelili posao, bend sad funkcioniše sa dva pevača. Ljuba je doneo neku novu hemiju i energiju svojim povratkom. Kad nas je napustio, on je otišao iz nekog drugog Električnog orgazma, 2004. se vratio u potpuno različitu postavu. Svakako da je njegov uticaj značajan.

 Vidi se razlika u odnosu na prethodno studijsko izdanje „Harmonajzer“ (2002) koje je imalo čak 13 pesama.
-Sada ih je samo sedam, ali dugo traju – „Nikad ne znam“, recimo, skoro 11 minuta. Tako je ovog puta ispalo.

 Trideset godina Orgazma poklapa se sa obeležavanjem tri decenije novog talasa na prostoru bivše Jugoslavije. Da li te evociranje uspomena malo i zamaralo ?
-Nije jer se mnogo više govori u ovoj zemlji o raznim glupostima – to što se priča o novom talasu je samo kap u moru mlaćenja prazne slame o nekim drugim temama, tako da mislim da toga nije bilo previše.

(old_image) Album je izašao, valja ga koncertno promovisati ?
-Mi smo stalno na turneji, non stop sviramo. Nema, doduše, više odavno turneja u klasičnom smislu – sada se odsvira, recimo, petak, subota, pa nekoliko dana pauze. Promeniće se, naravno, to što će nove pesme ući u koncertni repertoar. Beograd planiramo za proleće naredne godine, svakako u organizaciji Doma omladine ali ne mora da znači da će biti tamo. Lepo bi bilo da zasviramo na nekom većem, otvorenom prostoru.

Spotovi ?
-Nadam se da će ih biti što više. Prvi smo snimili za uvodnu pesmu „Nemaš nikom ništa da daš“.

 Kako je došlo do saradnje sa „Telekomom“ ?
-Pokušavali smo da izađemo iz ćorsokaka u kom se nalazi diskografska industrija u Srbiji. Tražili smo ko može da stane iza proizvodnje tog albuma, pošto diskografske kuće više nisu u stanju da finansiraju prozvod, već da ti to sam uradiš i onda im daš da ga oni distribuiraju. Mislim da je ovo dobar potez, svakako ćemo doći do mnogo većeg broja ljudi nego što smo do sada dolazili, to je bila glavna ideja.

 Takav način izdavanja albuma određen broj ljudi prokomentariše u negativnom kontekstu, tipa „Prodaju se uz prašak...“
-Mi se ne prodajemo uz prašak, već uz telefonske kartice, mislim da je to kulturna varijanta. Mobilna telefonija je sredstvo komunikacije, baš kao i rokenrol, na tom nivou smo se našli. Malo ljudi zna da je generalni direktor Telekoma Branko Radujko u mladosti bio bubnjar, dosta dobro poznaje rok muziku.

 I ti si počeo sa palicama, na neki način ste kolege ?
-Tako je, tako je (smeh).

 Često ističeš da je budućnost muzičke industrije u internetu.
-Doći će na kraju da će sve biti na internetu, u stvari, već se to dešava. Mnogi isključivo na taj način objavljuju albume, biće to sve masovnije – rekao je, za kraj, Gile i pohrlio u susret prijateljima i drugim novinarima na promociji albuma u prijatnom ambijentu kafića „Drvo javorovo“.

 Milan Ćunković