#Digital2019 – Saša Popović: Ne može se doći do odlično plaćenog posla u IT industriji, a da se ne uloži mnogo u učenje

digital 2019Šestu godinu zaredom Color Media Communications organizuje "Digital", regionalnu konferenciju o trendovima u telekomunikacijama i medijima.

Ovogodišnji - #Digital2019 - trajaće 2 dana - 05. i 06. septembra (četvrtak i petak) i okupiće najznačajnija imena iz ovih oblasti iz celog regiona, kao i brojne goste iz inostranstva.

Konferencija se održava u Hotelu Metropol u Beogradu.

#Digital je konferencija na kojoj učestvuju CEO telekoma u regionu i to je jedini skup koji okuplja prve ljude vodećih operatera: MTS, VIP, Telenor, Deutsche Telekom, Orion, Mtl Bugarska.

Konferenciju otvara Maja Gojković, predsednica Narodne skupštine Republike Srbije, Branko Ružić, ministar uprave i lokalne samouprave u Vladi Republike Srbije, Kyle Scott, ambasador SAD-a u Beogradu, Mateja Norčič-Štamcar, zamenica šefa Delagacije EU u Srbiji, Subrat Batačardži, ambasador Indije u Beogradu.

U susret konferenciji, a u okviru panela "Tradicionalni „Digital ICT Panel“: Srpska IT scena pod staklenim zvonom ili u “staklenoj bašti”", razgovarali smo sa Sašom Popovićem, iz novosadskog Vega IT.

Šta je za budućeg IT stručnjaka važnije: formalno obrazovanje, iskustvo ili kreativnost?

- Ja i dalje verujem u značaj formalnog obrazovanja. Posebno ako želimo da Srbija na duže staze bude konkurentna na globalnom tržištu kada su u pitanju informacione tehnologije. Mi moramo da se takmičimo i sa kompanijama iz zemalja u kojima su usluge programiranja puno jeftinije od naših i to možemo samo ako ćemo imati vrhunske inženjere koji su, pritom, ovladali i netehničkim veštinama.

U praksi sam viđao da ljudi mogu da budu uspešni i bez formalnog obrazovanja u ovoj oblasti, ali sam takve slučajeve viđao ređe, i na kraju su ti ljudi morali na drugi način da ulažu u svoje znanje - ako ne kroz formalno obrazovanje, onda kroz samostalno učenje (pre zaposlenja i kasnije uz rad u kompanijama) i to godinama dok ne dođu do nivoa na kom su njihove kolege sa formalnim obrazovanjem iz ove struke. Jednostavno ne može da se dođe do odlično plaćenog posla u industriji informacionih tehnologija, a da se ne uloži mnogo u učenje - nema prečica, a da to onda bude kvalitetno i održivo.

Šta se u IT sektoru promenilo od osnivanja Vaše kompanije do danas?

- U vreme kada smo osnovali kompaniju Vega IT, naši potencijalni klijenti ili nisu znali za Srbiju (Siberia?) ili ih je pominjanje naše države asociralo samo na neke loše vesti o kojima su mogli da slušaju u medijima. Moj je osećaj da je situacija sada dosta bolja i da je više ljudi koji znaju da u Srbiji postoje oni koji imaju odlična tehnička znanja iz oblasti informacionih tehnologija, i da u našoj zemlji generalno veliki broj ljudi ima afinitet prema tehničkim disciplinama.

Svakako tu ima još puno prostora za napredak, posebno u onom delu da stranci ne treba da nas doživljavaju kao jeftinu destinaciju, ali vidim da se stvari menjaju na bolje iz godine u godinu. Osim toga, vidim da se poslednjih godina puno više ulaže u obrazovanje što je neophodan uslov za razvoj ove industrije. Konkretno i vrlo očigledno je to da se iz godine u godinu povećava broj kvota za upis studenata na računarske smerove na fakultetima širom naše zemlje.

Nismo došli u Novi Sad da bismo otvorili kompaniju zbog jeftine radne snage, rekli ste, ne toliko davno, u jednom intervjuu. Mislite li da su IT stručnjaci zatvoreniji upravo zbog ove činjenice? Na koji način uticati na promenu?

- Verujem da ulaganjem u obrazovanje i uticanjem na to da se na tehničkim studijama radi i na razvoju netehničkih veština možemo pomoći da naši stručnjaci još više vrede na globalnom tržištu, ali i da budu spremniji da se upuste u osnivanje sopstvenih kompanija koje će pružati usluge u oblasti informacionih tehnologija, ili razvijati softverske proizvode, koje će kasnije plasirati na globalnom tržištu.

Verujem da nije dovoljno da radimo na proširenju kapaciteta naših tehničkih fakulteta bez toga da radimo na unapređenju studijskih programa. Tu, pre svega, mislim na razvoj netehničkih veština kod inženjera, da bismo se udaljili od toga da strane IT kompanije žele da dođu u Srbiju zbog jeftine radne snage.

Novi Sad i dalje nosi epitet IT centra Srbije. Zbog čega je to tako?

- Kada smo osnivali kompaniju Vega IT, pre jedanaest godina, većina IT kompanija iz Novog Sada je radila za klijente iz inostranstva, dok su mnoge IT kompanije iz Beograda radile za klijente (domaće i strane) koji su bili prisutni u Beogradu.

Moja teorija je da je za to što Novi Sad nosi epitet IT centra Srbije zaslužna činjenica da je Novi Sad mali grad u kom nema puno posla za IT kompanije. Iz tog problema smo se mi, kao kompanije, okretali globalnom IT tržištu. Tako se desilo da kompanije iz Novog Sada u stvari rade na većem tržištu od onih iz Beograda, što je kompanijama iz Novog Sada omogućilo brži i veći rast.

Kakve su još potrebne promene u obrazovanju da se zadovolji potražnja domaćih IT kompanija? Da li je potrebna pomoć države i da li ona ima sluha za domaće IT kompanije?

- Kao što sam prethodno spomenuo, verujem da je uz kvantitet bitan i kvalitet ako želimo da budemo još uspešniji i da naše kompanije opstanu i budu uspešne na globalnom tržištu na duži period. Pre svega, mislim na to da bi naši inženjeri tokom studija trebalo da ovladaju i netehničkim veštinama (“human/people skills”).

Moj utisak je da je država svesna i potencijala koje ima naša industrija i izazova sa kojima se susrećemo. Kada je obrazovanje u pitanju, i dalje vidim dosta prostora za napredak i uloga države je tu ključna. Mi, iz industrije, možemo da dajemo savete i predloge, ali ne možemo puno da promenimo bez pomoći države.

Na primer, svakodnevno viđam ljude koji su završili studije iz oblasti u kojima nema puno posla (saobraćaj, geodezije, itd.) i koji onda godinama pokušavaju da nauče dovoljno da bi ušli u našu industriju. Možda bi država mogla da smanji kvote na tim studijskim programima u korist studija iz oblasti informacionih tehnologija. Tako bi više ljudi moglo od početka da se usmeri na ovu oblast u kojoj ima puno posla, sve to bi puno manje koštalo i oni bi bili spremni za rad za puno kraće vreme (u poređenju sa tim da završe studije iz neke druge oblasti, i da nakon toga kroz neformalno obrazovanje pokušaju da dođu do nivoa da mogu da se bave programiranjem).

Detaljniju agendu i način prijave za konferenciju možete pogledati na sajtu: digitalconference.rs

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.