DRŽAVA UVODI RADIKALNE PROMENE: Deca od treće godine pohađaće obavezni pripremni predškolski program

- Svi mališani od treće godine pohađaće obavezni pripremni predškolski program - najavio je Mladen Šarčević, ministar prosvete. Da bi ova ideja zaživela, prema gruboj proceni, država bi trebalo da obezbedi još skoro 100.000 mesta u predškolskim ustanovama.

Ove godine u vrtiće, prema podacima Zavoda za statistiku, ide oko 218.567 dece, a mesta nije bilo za 6.740 zainteresovanih. Godišnje se rodi skoro 65.000 dece, pa bi samo za decu uzrasta od tri godine pa naviše trebalo skoro 260.000 mesta. U uzrastu do tri godine, prema sadašnjem obuhvatu, u vrtić ide oko 50.000 mališana.

Kada nova mera bude uvedena, roditelji i na selu i u gradu moraće da vode decu stariju od tri godine u obdanište, kao što su sada obavezni ako imaju predškolce. U Ministarstvu tvrde da će ovaj program od nekoliko sati dnevno biti besplatan za sve. Ako budu želeli da im deca ostanu do posle podne, roditelji će, verovatno, kao i sada doplaćivati.

Povećanje broja dece koja pohađaju vrtić u sklopu je strategije obrazovanja Srbije, kojom bi već do sledeće godine 75 odsto mališana, uzrasta od tri do šest godina, trebalo da ide u obdaništa. Kao preduslov za uvođenje obaveznog vrtića, kako navode u nadležnom ministarstvu, potrebno je obezbediti finansijske, prostorne i kadrovske uslove, ali i da država pruži značajniju podršku porodici kroz određeni broj sati besplatnog programa za decu.

- Broj dece ovog uzrasta koja pohađaju vrtić je u stalnom porastu - kažu u Ministarstvu.

- Tako je 2016/2017. godine bio 58,9 odsto, sledeće 61,3 odsto, a u prošloj školskoj godini 63,5 odsto. Ali, to je još nedovoljno sa aspekta željenog obuhvata od 75 odsto. Najviše mališana pohađa vrtiće u Beogradu - 72 odsto.

Snežana Jović, predsednik Sindikata predškolskih ustanova, smatra da je dobro da što veći broj dece ide u obdaništa, ali odbacuje mogućnost uvođenja obaveznosti, pre svega zbog dece koja iz nekih razloga nisu u mogućnosti da pohađaju predškolski program.

- Od treće godine počinje period socijalizacije dece i dobro je da što više njih ide u vrtić. Bake i deke vole unuke najviše na svetu, deca će se igrati u parkiću, ali za maksimalni vid socijalizacije, moraju biti u društvu svojih vršnjaka. Imamo odlične vaspitače za to, ali je potrebno proširiti kapacitete, na čemu se u Beogradu intenzivno radi - pojašnjava Jovićeva.

Za Branku Tišmu, psihologa, deca su od treće godine spremna da se odvoje od porodice, ali i da steknu određenu samostalnost u oblačenju i hranjenju.

- U vrtiću se sve to nauči, zato je dobro da idu u obdanište, ali trebalo bi uneti još mnogo stvari u njihov život. Današnja deca zavise od roditelja, govor im je siromašniji nego pre 10 godina, ali zato spretnije koriste moderne uređaje. To, međutim, donosi poremećaj pažnje i loš vid. Današnju decu treba zabavljati, oni ne umeju da se igraju. Kada ih na prijemu u prvi razred pitate čega vole da se igraju, oni odgovore najčešće fudbal i "između dve vatre". Niko više ne slaže domine i ne igra "ne ljuti se čoveče", a te igre doprinose razvoju deteta - kaže Tišma.

Jasmina Mihnjak iz Udruženja "Bebac" smatra da je u Srbiji već obavezan pripremni predškolski program i da to ima smisla i opravdanja. U vrtiću se, međutim, deca igraju i ako roditelji imaju mogućnosti za drugačiji vid čuvanja ne bi ih trebalo obavezivati.

- Mislim da država još nije obezbedila dovoljno mesta u obdaništima ni za onu decu kojima je to neophodno. Prvo bi trebalo rešiti taj problem, pa se upuštati u nove poduhvate. Takođe je besmisleno nametati vrtić koji se plaća roditeljima koji imaju na raspolaganju baka servis ili neku drugu besplatnu mogućnost - kaže Jasmina Mihnjak.

Mihnjakova naglašava da potpuno razume ideju da veći obuhvat mališana bude u predškolskim ustanovama, jer postoje deca koja žive u veoma lošim uslovima. Na taj način oni će bar dok su sa vaspitačima dobiti sve što im je neophodno.

Stručnjaci procenjuju da su se kratki programi dobrog kvaliteta u trajanju od tri ili četiri sata na dan pokazali dovoljnim, ako deca počnu da ih pohađaju sa tri, četiri godine. Naizmenično smenjivanje vremena koje se provede u vrtiću i vremena koje se dete igra sa vršnjacima i u kućnom okruženju donosi stimulativnu raznolikost edukativnih iskustava.

Prema istraživanju Unicefa "Ulaganje u obrazovanje u ranom detinjetvu u Srbiji", cena boravka jednog deteta za godinu dana u vrtiću košta oko 1.500 evra. Tu su uračunati plate, komunalije i hrana. Cena programa od 3-4 sata bila bi nekoliko puta manja, odnosno oko 500 evra. Unicef navodi da, ako bi se sva deca od 3 do 5,5 godina, koja ne pohađaju predškolsko obrazovanje, obuhvatila besplatnim programima od nekoliko sati, ukupni godišnji troškovi bi iznosili oko 46 miliona evra.

Izvor: Novosti
Foto: Ilustracija/Pixabay.com