Književno veče - Zoran Živković
Književno veče Zorana Živkovića, održano ove nedelje na Kolarcu, privuklo je određen broj mlađih ljubitelja književnosti i Živkovićeve proze, i nekolicinu starijih. Nedovoljno da mala sala Kolarca bude puna i da ima atmosferu nesvakidašnjeg kulturnog događaja.
S obzirom na to da je Živković jedan od najprevođenijih savremenih srpskih pisaca, da skoro sva njegova izdanja imaju svog britanskog izdavača i da je ove godine sa knjigom "Most" bio u užem izboru za NIN-ovu nagradu, bilo je normalno očekivati da u sali neće biti slobodnih mesta ili da će bar doći veći broj ljudi.
O Živkovićevoj prozi u žanru fantastike (što nije isto što i naučna fantastika), u kojoj, u pripovetkama i romanima, pisac varira motive sećanja, smrti, suočavanja, prolaznosti... i bavi se misterijama, nedorečenim i ponorima u čoveku, najpre je govorio profesor književnosti i književni kritičar Aleksandar Jerkov. On se najviše zadržao na knjizi "Amarkord", objavljenoj prošle godine, u kojoj se motivski srodne priče nalaze iza poglavlja naslovljenih "Vašar taštine", "Čarobni breg", "Izgubljene aluzije", "Jadnici", "Farenhajt 451", "Sentimentalno vaspitanje", "Mrtve duše"...
Sve priče u "Amarkordu" nose naslove velikih dela svetske književnosti i, kako je rekao Jerkov, u svakoj od njih reč je o ljudima sa moćnim sudbinama, a Živković piše onim što nije napisao. Reč je o snazi teksta i prirodi žanra koji u sugerisanom, nagoveštenom, nedorečenom i aluzijama čitaocu ostavlja prostor da upotrebi sopstvenu maštu i sećanja i tako kreira lični čitalački doživljaj.
Sam Živković pročitao je dve priče iz "Amarkorda", a na pitanje koji su pisci najviše uticali na njega odgovorio je da su to Orhan Pamuk, Milan Kundera, Umberto Eko i Žoze Saramago.
Emitovana je i radio drama u produkciji BBC-ja, adaptacija priče "Voz" u kojoj se, u svakodnevici običnog čoveka, dešava neobičan susret i neobičan dijalog – sa Bogom.
Prikazana je i pilot-emisija serije "Amarkord", čije se emitovanje tek očekuje, a svaka epizoda nastala je po jednoj priči romana. U viđenoj, "Knjizi smeha i zaborava", dva glumca, pri slučajnom susretu (za koji se ispostavi da nije slučajan), razgovaraju o slučaju, sećanjima i "dvostrukim" sećanjima. Kratak dijalog ostavlja gledaocu mnogo pitanja, a atmosfera je napeta - i svakodnevna i nadrealna. Glumci u ovoj epizodi bili su Rale Milenković i Milan Mihajilović, a scenario su zajedno napisali Zoran Živković i Marko Kamenica.
Živković, kao jedan od najprevođenijih ovdašnjih pisaca, dokazuje da je žanr fantastike veoma popularan u svetu, a sve popularniji i kod nas. U 2003. godini za svoje delo dobio je nagradu "World Fantasy Award", a ove godine priča "Čajdžinica" uvrštena je u "Fantasy - The Year’s best Anthology", antologiju koju u SAD objavljuje kuća "Prime Books". Posle prošlogodišnje nagrade "Isidora Sekulić" Živković je ove godine, za doprinos književnosti, dobio i značajnu književnu nagradu "Stefan Mitrov Ljubiša".
Veče na Kolarcu bilo je priliika za upoznavanje sa delićem opusa pisca i najčešćim temama i motivima njegove proze. Sugestivno dočarana na čistom, british engleskom (u radio-drami BBC-ja), ekranizovana, ili pročitana i proživljena piščevim glasom, proza je ponudila i pitanja, i zapitanost, i crni humor, specifičnu atmosferu, saspens, tihu jezu...
Jelena Jovanović