OPREZ: Previše probiotika izaziva neprijatne simptome

Godinama se spominju prednosti probiotika. Od toga da drže bakterije u crevima u ravnoteži, do toga da pomažu u održavanju dobrog zdravlja sistema za varenje. Novi dokazi pokazuju da previše probiotika može da prouzrokuje prilično neprijatne simptome.

Upotreba probiotika može da rezultira značajnim nakupljanjem bakterija u tankom crevu što može dovesti do dezorijentisanosti, nadutosti, bolova u želucu.

U objavljenoj studiji u kojoj je učestvovalo 30 pacijenata, njih 22 su prijavili probleme poput zbunjenosti i poteškoća povezanih sa koncentracijom, kao i nadimanje. Treba napomenuti da su svi učesnici uzimali probiotike.

- Istražitelji su otkrili velike kolonije bakterija koje se razmnožavaju u tankom crevu pacijenata, ali i visok nivo D-mlečne kiseline proizvedene fermentacijom šećera bakterije laktobacilusa iz njihove hrane - rekao je direktor neurogastroenterologije na Medicinskom fakultetu u Džordžiji Satiš Rao.

Poznato je da je D-mlečna kiselina privremeno toksična za ćelije mozga. Istraživači su otkrili da su neki pacijenti imali dva do tri puta veću količinu D-mlečne kiseline u krvi od normalne.

Neki su rekli da im je dezorjentacija i gubitak kognitivne sposobnosti, koja je trajala od pola sata do nekoliko sati nakon jela, bila toliko ozbiljna da su morali da napuste posao.

Prema izveštaju objavljenom u časopisu "Clinical and Translational Gastroenterology" ovo je prvi put da je uspostavljena veza između stanja mozga i prekomernog rasta bakterija u tankom crevu, izazvanog visokim nivoom D-mlečne kiseline u crevima i upotrebom probiotika.

Iako probiotici mogu biti korisni u nekim situacijama, poput pomaganja pacijentu da obnovi bakterije u crevima nakon uzimanja antibiotika, istražitelji su savetovali oprez protiv njegove prekomerne i neselektivne upotrebe.

- Probiotike treba tretirati kao lek, a ne kao dodatak ishrani - kaže dr Rao.

Doktor napominje da bi takođe bilo dobro koristiti namirnice koje imaju dejstvo probiotika, kao što su: crna čokolada, jogurt, kiseli kupus i naročito kefir.

Izvor: B92/RTCG
Foto: Ilustracija/Pixabay.com