fbpx

BEG IZ STVARNOSTI: Koliko je opasno zaljubljivanje u poznate ličnosti?

Da li ste gledali komediju "Bolničarka Beti" (2000), u kojoj se Rene Zelveger zaljubljuje u doktora iz TV serije, postaje opsednuta njime i počinje da ga proganja, preuzimajući alter ego bolničarke iz ekranizovane bolnice? Reč je o filmu, pa je i razvoj događaja filmski, ali šta ako se nešto slično desi u realnosti? Gotovo svima nam se dogodilo da nam se dopadne neka javna ličnost, pa da pomno počnemo da pratimo njeno kretanje, nastupe, intervjue, oblačenje, pronalazimo se u svakom stihu pesme koju izvodi "baš nama", a sočne tračeve vezane za našeg junaka ne propuštamo. No, kada počnemo da se zamišljamo u ulozi emotivnog partnera ove ličnosti, pa to potraje i osećamo stvarnu zaljubljenost, to već nije tako bezazleno. Odnosno, jeste, ako tom osećaju pristupimo sa šalom i oprezom, uz obavezno "proći će" ili "šteta, baš je sladak". Međutim, ako naša zaljubljenost poprimi simptome one ozbiljne i odistinske, morali bismo da spustimo loptu i preispitamo se. S obzirom na to da je ova vrsta ponašanja najsimptomatičnija za mlađi uzrast, zapitali smo se u kom starosnom dobu se najčešće zaljubljujemo u poznatu ličnost. Sagovornica "Života plus", Željka Kurjački, psiholog i psihoterapeut, kaže da se to najčešće događa u ranom adolescentnom uzrastu, kada još ne odvajamo u potpunosti maštu od stvarnosti. Dodaje i da je podjednako zastupljeno kod oba pola, jer strah od bliskosti, kao i želja da sebe zaštitimo maštom i povlačenjem u svet sopstvenih fantazija, jednako je prisutan kod žena i muškaraca, pa je tako i sa zaljubljivanjem u javne ličnosti.

Ali, ako se ipak dogodi u zrelom dobu, da li je zabrinjavajuće i na šta ukazuje? Prema rečima Kurjački, retko se tek tako dogodi odrasloj osobi, ali postoji mogućnost da ona nikada nije prestala sa time, da je zaljubljivanje u javne ličnosti prati tokom čitavog života. Ako je to slučaj, to može da ukaže na strah od bliskosti i na moguća povređivanja od strane bliskih ljudi koje je ta osoba doživela. Kada osoba bira nedostižne ljude i mašta o stvarnom odnosu sa njima, ona time sebe štiti od istinskog odnosa i, posledično, od mogućnosti da u njemu bude ranjena.

Strah od napuštenosti

Sudeći po onome što možemo da pročitamo na forumima, ovakva vrsta Kupidonove strele može da pogodi bukvalno svakoga. Ali, postoji li tip ličnosti kom se to najčešće događa? Sagovornica smatra da ovakva vrsta zaljubljivanja ima veze sa težinom odrastanja i traumama koje je ta osoba doživela u bliskim odnosima. A kada znamo da je to preraslo u opsesiju ili ponašanje koje nije baš sasvim normalno? U kojim situacijama ono postaje zabrinjavajuće?

- Iako se događa često, naročito u ranom adolescentskom periodu, ponekad, ipak, može da ukaže na to da postoji neki dublji problem, da ta osoba još zbog nečega pati - kaže psiholog.

- Vrlo često je to njeno duboko uverenje da ne može iskreno da bude voljena, da će naposletku biti napuštena, i oseća usamljenost zbog toga. Možda će joj biti potrebna pomoć u vidu psihoterapije i otvorenih, iskrenih razgovora sa bliskim ljudima u koje ima poverenja, kako bi taj svoj problem rešila. Zaljubljivanje u poznate, nedostižne ljude, bezbedno je jer ostaje na nivou mašte i zaljubljena osoba neće doživeti odbijanje i neće biti povređena, kao što bi to rizikovala da bude ako bi osetila emocije prema "običnoj" osobi, sa kojom može da ostvari takvu vrstu odnosa.

Zbog čega se to događa? Sagovornica objašnjava da se u poznate osobe zaljubljujemo, jer osećamo bliskost sa njima. Iako je u pitanju pseudobliskost, neuzvraćeni, jednostrani doživljaj bliskosti, na nivou našeg unutrašnjeg deteta, to je ne čini ništa manje snažnom. Tu osobu viđamo svakodnevno na televiziji ili čitamo o njoj u dnevnim novinama, osećamo da poznajemo njen privatni život, da znamo njene nade, neuspehe, strahove. Osećanje bliskosti sa nekim je snažan okidač za zaljubljivanje.

Postavlja se pitanje šta ili koga projektujemo na javnu ličnost, pa nam se to dešava. Psiholog kaže da ono što nas najviše privuče osobi u koju se zaljubimo govori o tome šta nam kod nas samih nedostaje. Zaljubljujemo se, takoreći, u drugu polovinu sebe, u ostatak sebe koji smo izgubili tokom nesrećnog detinjstva ili nekih bolnih događaja kasnije u životu. Zaljubljujemo se u snažne ljude, sigurne u sebe, ako je to ono što nam nedostaje do sopstvene celovitosti. Zaljubljujemo se u buntovnike ako nama samima nedostaje odvažnosti.

Ugrožava lični napredak

Vreme je najbolji pokazatelj svega, ono briše ili trajno vezuje za nas mnogo toga, pa i emocije. Koliko može da traje ovakva vrsta "zaljubljenosti"? Prema rečima naše sagovornice, kada se zaljubimo u nekoga koga ne možemo da upoznamo u realnosti, tada takva zaljubljenost može da traje veoma dugo, jer se fantazija i nerealna slika o predmetu naše zaljubljenosti može održavati bez straha da će biti narušena realnošću. Mnoge poznate ličnosti svesno održavaju nerealno idealističnu sliku u javnosti o sebi i to doprinosi zaljubljivanju u njih. Šta je najopasnije kod ovakve opsesije?

- Opasno postaje kada zaljubljenost prestaje da bude samo slatko-bolna maštarija koja svakodnevicu boji lepim bojama i kad počne da nam ugrožava sopstveni napredak i razvoj - kaže Kurjački.

- Ako nam "obični" ljudi nisu više dovoljno dobri, ako nemamo želje za uobičajenim odnosima i razgovorima, ako postajemo usamljeni.

Ukoliko u svom okruženju imamo nekog bliskog, zaljubljenog na ovaj način, kako da mu pomognemo? Psiholog poručuje da, ako je u pitanju uobičajena adolescentska zaljubljenost u, recimo, nekog poznatog glumca ili glumicu, to nije zabrinjavajuće. Roditelji mogu da saznaju sami nešto više o toj osobi kako bi mogli da razgovaraju sa svojim detetom i razumeju zbog čega mu se baš ta poznata osoba dopada. Na taj način mogu da razumeju svoje dete bolje, njegove želje, nadanja, ambicije. A ako nas zanima sa čim se kod te osobe dete identifikuje, odgovor je da je, u ranom uzrastu, poznata ličnost često nešto između osobe u koju smo zaljubljeni i osobe kakva bismo sami želeli da postanemo.

Koje profesije dominiraju među ličnostima u koje se zaljubljuje?

- Retko se neko zaljubi u, recimo, nagrađivanog naučnika ili čuvenu književnicu. Profesije u koje se zaljubljuju tinejdžeri su mahom glumci, pevači i sportisti. S jedne strane, to je zbog toga što su te profesije veoma popularne među širom javnošću. S druge strane, mnogo je ljudi upravo među tim zanimanjima koji su gladni i željni takve vrste popularnosti - kaže Kurjački.

Izvor: Novosti
Foto: Ilustracija/Pixabay.com

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.