Energenti najveća stavka

Za 10 meseci inflacija 7,5 odsto. U proteklih devet meseci ove godine srpska privreda uvezla duplo više proizvoda nego što je izvezla, a deficit u razmeni dostigao 6,4 milijardi dolara

U Srbiji su u proteklom periodu porasle industrijska proizvodnja i izvoz, ali i što je manje dobro rasli su više nego što je to poželjno i uvoz i cene − pokazuju najnoviji statistički podaci koji su juče saopšteni na konferenciji za novinare tim povodom. U prvih devet meseci ove u odnosu na isti lanjski period industrijska proizvodnja u Srbiji, iako je u septembru bila neznatno, odnosno 0,3 odsto manja nego pre godinu dana, ipak je ostvarila rast od 4,7 a u odnosu na prosek 2,6 odsto − rekao je dr Dragan Vukmirović, direktor Republičkog zavoda za statistiku, i istakao da su cene na malo u oktobru u odnosu na septembar u proseku više 0,6 odsto. Pritom su robe poskupele 0,8 odsto, a usluge su još skromnije porasle − 0,1 odsto. Od početka godine, međutim, inflacija je do oktobra „dogurala“ do sedam i po odsto, dok su troškovi života skočili i više − 8,6 odsto. 

Objašnjavajući šta je uticalo na oktobarsko kretanje cena na malo, dr Vukmirović je rekao da su cene poljoprivrednih proizvoda, zahvaljujući pre svega pojeftinjenju voća i povrća, pale 1,7 odsto, dok su prehrambeni proizvodi, zbog poskupljenja brašna, peciva, mleka i mlečnih proizvoda porasle 1,6 odsto. U oktobru su poskupeli još i duvan 2,2 odsto, pića − 0,8 i neprehrambeni proizvodi 0,4 odsto i to kao posledica skoka cena derivata nafte. Srpska privreda je u proteklih devet meseci uspela da izveze robe u vrednosti oko 6,3 milijardi dolara, odnosno 4,7 milijarde evra, što je u odnosu na isto lanjsko razdoblje povećanje od bezmalo 40, odnosnio u evrima 30 odsto. Istovremeno je rastao i uvoz i to oko 37 odsto preračunat u dolarima i oko 27 odsto u evrima. Uvezeno je čak duplo više robe nego što je izvezeno, jer je za ovu namenu u inostranstvo „otišlo“ oko 12,7 milijardi dolara, odnosno bezmalo deset i po milijardi evra. Otuda je i deficit imao tendenciju rasta − veći je u dolarima oko 35, a u evrima za bezmalo četvrtinu, tačnije „težio“ je 6,4 milijardi dolara ili oko 4,7 milijarde evra. 

U odnosu na isti period prošle godine neznatno se poboljšala pokrivenost uvoza izvozom, odnosno povećala se sa lanjskih 49 na 50 odsto u ovoj godini. Na devetomesečni spoljnotrgovinski skor srpske privrede, a pogotovu na uvoz, najviše su uticali energenti i oni čine 17 odsto ukupnog uvoza, ali svoj doprinos dali su i oni koji su zbog trenutno povoljne cene na svetskoj pijaci uvozili rude bakra i gvožđa. Uvoz su naravno pogurale i javna i lična potrošnja, dok je na rast izvoza pozitivno delovala već privatizovana i restrukturirana preduzeća kao i CEFTA sporazum. Perjanica sprskog izvoza i dalje su poljoprivredni viškovi, pa su voće i povrće na svetskoj pijaci prodati za − 338 miliona dolara, a u okviru toga najviše maline, višnje i šljive. Učinak žitarica i proizvoda od njih dostigao je 269 miliona dolara pri čemu se na izvoz pšenice odnosi 80 miliona dolara. Suficit u razmeni Srbija je imala sa BiH, Crnom Gorom, Makedonijom i Slovenijom, a i dalje najveći je deficit u trgovini sa Rusijom iz već poznatih razloga − uvoza energenata.(„Pregled“)