Đuričić i bubnjari

Balkanska lavina koju je, obeležavajući četrdeset godina svoje karijere, pokrenuo Dragoljub Đuričić, donela je u smiraj 2010. nesvakidašnji ugođaj za nešto više od 2.000 ljudi koliko ih je bilo u Sava centru. Brojka – očekivana i realna ako se ima u vidu bogata koncertna ponuda ovih dana, ali i sve skromnija platežna moć građana.

Prebogata je karijera najpoznatijeg srpskog bubnjara – proživeo je toliko toga uz Dada Topića, YU grupu, Leb i Sol, Kerber, Đorđa Balaševića, Zdravka Čolića ali će ono što se desilo u poslednjih petnaestak minuta sinoćnjeg koncerta zauzeti počasno mesto u njegovim muzičkim sećanjima. Ostvario je Dragoljub baš ono što je želeo – mnogo dobošara je u isto vreme bilo na bini i stvaralo neverovatan ritam. Nadamo se da je neko bio zadužen za statistiku i da će biti saopšten tačan podatak, tek, sigurno je ta brojka trocifrena, a ako mislite da je stari vuk tada komandovao paradom, varate se ! Za „glavnim“ setom bubnjeva je bio njegov maleni rođak Đurađ – posle blistave role koja nagoveštava da Dragoljub itekako ima naslednika, i to u porodici, bacio je trijumfalno palice u publiku. Nije to jedino što je stiglo sa bine – letele su i „kola kola“ limenke koje su, napunjene, ovoga puta imale funkciju zvečki, pa baloni sa Dragoljubovom novogodišnjom čestitkom – retki su oni koji su se bez ijednog „suvenira“ vratili kućama.

„El Grande“ finale su svi ispratili na nogama, bacilo je to u senku čak i, recimo, neobično „gostovanje“ Vlatka Stefanovskog. Gitaroška legenda koju smo samo dve večeri ranije gledali uživo u Sava centru sada je bila prisutna putem video linka manje-više uspešno se sinhronizujući sa onima na bini u „Uči me majko, karaj me“. Rambo Amadeus se revanširao zemljaku i prijatelju Dragoljubu za nedavno gostovanje na koncertu u Domu sindikata – pojavio se na bini sa guslama i krenuo: „Mili Bože čuda velikooooga...niti grmi nit’ se zemlja trese no Dragoljub u bubanj udara“. Čisto da se ne izdvoji, počeo je i Rambo da bubnja, zvecka – dokazao je po ko zna koji put da je multitalentovan. Davao je ritam i Ogi Radivojević kao i crnoputi Mamadu a mnogo ranije, u uvodnoj fazi koncerta, atmosfera je bila drugačija dok su na bini bili Pavle Aksentijević i hor „Branislav Nušić“ iz Kosovske Mitrovice. Đuričiću se na sceni pridružila još jedna bubnjarska legenda pre svega kad je u pitanju džez, Lazar Lale Tošić, bogat spisak gostiju upotpunio je i trubački orkestar Bojana Ristića.

Dragoljub je od samog starta, izlazeći na binu i to iz publike samo pet minuta posle zvaničnog termina za početak koncerta, pokazao da poštuje one koji su došli da ga vide i osete „balkansku lavinu“. Utisak je samo da je izabran pogrešan tajming za jedan ovakav događaj koji iskače iz klišea nastupa sa nanizanim hitovima i svakako zaslužuje pun Sava centar. Ovako, lavina koncerata je balkanskoj lavini otrgla poneki kamenčić, komadić koji ne bi nedostajao da je svih 4.000 pari nogu jednako snažno bubnjalo kao horda dobošara u završnom činu.

Tekst: Milan Ćunković