Post scriptum
Izložba pejzaža Čedomira Vasića "Post scriptum" (pet slika velikog formata, rađenih u lentikularnoj tehnologiji 2007. godine) na simboličan način korespondira s izložbom "Sintetički pejzaži" iz 1981. godine (obe u Likovnoj galeriji KCB). Prošlo je 26 godina, žanr koji umetnik neguje i koji je, viđen na obe izložbe isti, ali mnogo toga se od tada promenilo. Možda se može reći: priča sledi istu nit, ali je sadržaj drastično različit.
U dijalogu s istorijom: "Seoba Srba" Paje Jovanovića je "Put u OZ", "Hercegovački begunci" i "Kosovka devojka" Uroša Predića su "Nedeljno popodne u planini" i "U smiraj Vidovog dana (Konačno rešenje), Velaskezova "Opsada Brede" postaje "Letnji dan u Severnom Banatu" a "Džordž Vašington prelazi Delevar" Emanuela Lojca je sada "Božić na reci".
I publika se promenila: oni koji su tada bili veliki profesori sada su etablirana imena naše likovne scene, njihovi najbolji studenti su sada referentni profesori, a neki novi mladi talentovani umetnici su sada studenti tih profesora, dijalog s istorijom se ponavlja.
Ponavlja se i istorija dijaloga: razgovarao sam na izložbi sa mnogima koji su bili na ovom mestu i 1981. godine, neki kao profesori, neki kao studenti, neki kao... Ali svi su propratili nit od sintetičkih pejzaža do postskriptuma, i svi smo se, na različite načine, saglasili da delo ovog svestranog umetnika, uvek u tragu za novim estetizmima kroz inventivnost kao koncept sagledavanja velikih i "malih" tema i sadržaja, iako se oslanja na mitološke vrednosti nacionalnih kultura, ostaje uvek savremeno (čitaj vanvremeno) i moderno.
Post scriptum: Ovu izložbu treba pogledati, i treba je gledati i pamtiti, gledanjem-pamćenjem, dijalogom s istorijom između autora i publike predstoji nam da sačekamo neke nove velike događaje iz učiteljice života, ali i da vidimo šta će im naknadno dopisati Čedomir Vasić.
Tekst: Dragan Kljajić
Foto: Marko Risović