GRUPA GRUPA: Umetnost je u Srbiji uvek skrajnuta sem kad je potrebno da se hvalimo negde

Poznata je stvar da na mladima svet ostaje, pa ipak, malo ko zastane i zapita se šta je to što možemo da im pružimo danas – lekciju, primer, podršku, temelj, što će ih na pravi način definisati, uobličiti, i učiniti autentičnim, nezamenjivim i zdravorazumskim delom našeg društva. Udruženje građana “Grupa Grupa” iz Kraljeva prepoznalo je ovu potrebu i svu svoju snagu usperilo u tom pravcu, ne bi li na najlepši i najplemenitiji mogući način, kroz formu umetnosti, uobličilo, podržalo i razumelo naše najmlađe naraštaje. Sa Vladanom Slavkovićem, osnivačem ovog projekta razgovarali smo o značaju angažovanog pozorišta, o životu u Srbiji kroz prizmu adolescenata, o temama i projektima kojima se “Grupa Grupa” bavi, njihovom društveno angažovanom radu, te festivalu “Anfiteatar” koji je promenio sliku pozorišne scene u ovom gradu.

Kako je i kada nastalo udruženje građana „Grupa Grupa“?

- Pre 13 godina smo pokrenuli inicijativu za osnivanje nezavisne pozorišne grupe i dramskog studija u okviru Grupe. To je bio okidač za okupljanje ljudi veoma sličnih pogleda na problem koji smo u tom trenutku imali u gradskoj kulturnoj ponudi. Naša inicijativa je nastala kao pokušaj poboljšanja te kulturne ponude, kao i stvaranje novih, mladih stvaralaca u našem gradu.

Koji je cilj ovog projekta i koja ideja se nalazi u temelju samog udruženja?

- Plan koji sprovodimo od osnivanja GRUPA GRUPA podrazumeva angažovanje mladih, sposobnih i vrednih stvaralaca iz Kraljeva i okoline, te kreiranje alternativnih vidova pozorišne i svake druge umetnosti koja bi oko sebe okupila ideje etičkih i kvalitetnih vidova obrazovanja naše omladine i stvorila generacije boljih ljudi. Svake godine Grupa okupi nove, mlade i talentovane pojedince koji zauzimaju mesta onih koji odlaze na fakultete u druge gradove. Do sada je kroz Grupu prošlo preko dve stotine mladih ljudi. Za potrebe izrade naših predstava angažujemo naše umetnike, iz našeg pogona, koji su u međuvremenu diplomirali na svojim fakultetima - bilo kao glumci, bilo kao dramaturzi, dizajneri, organizatori, pedagozi ili reditelji. Time je svrha Grupe upotpunjena i konkretno iskorišćena za unapređenje i razvoj svog osnovnog cilja – rad na stvaranju novih, obrazovanih i aktivnih članova našeg društva.

Budući da je pozorišno stvaralaštvo okosnica vašeg angažmana i rada, koje su to teme i pitanja koja vaši članovi pokreću i prikazuju na daskama koje život znače?

- Teme i tekstovi kojima se bavimo pripadaju tzv. »angažovanom« teatru koji obrađuje socijalne i društvene fenomene koji se direktno sudaraju sa svojim korisnicima. Do sada smo uradili preko 20 premijera različitih komada. Mnogi od njih su direktno vezani za teme narkomanije, vršnjačkog nasilja, ksenofobije i homofobije, i pokušavamo da suočimo stvarno stanje na ulicama našeg grada sa našom publikom.

Da li činjenica da su se mnogi vaši članovi u prošlosti susreli sa narkomanijom, maloletničkom delikvencijom i nasiljem u porodici donosi izvesnu notu autentičnosti i težine projektima na kojima radite?

- Da. Nažalost, mnogi od članova naše Grupe su imali posredan susret sa maloletničkom delikvencijom, narkomanijom, porodičnim nasiljem, kao i svime što donosi življenje u Srbiji. Baš kao i što smo svi mi svedoci velikog nasilja, nepravde i toksikacije društva, tako i naša deca vide sve što nam se dešava ma koliko mi želeli da ih spasimo od toga. Ipak, mnogi su upravo kroz aktivan rad u svojoj generaciji, na temama koje su im dobro poznate i uz precizan i kvalitetan rad sa našim saradnicima i predavačima dostigli poboljšanja na nekoliko planova. Naročito na ličnom planu. Sada ti mladi ljudi mogu zrelije da reaguju na pojave oko sebe i da unesu kvalitetniju percepciju u društvo u kojem žive.

Koliko je važno kroz umetničku formu ukazati na probleme sa kojima se mladi u Srbiji danas susreću?

- Nemerljiv je uticaj koji ovi mladi ljudi prenose na svoju generaciju. Osim što se suočavaju sa temama iz “svog” opusa i iz svog društva, ovi ljudi okupljaju svoje drugove i drugarice iz škola i okoline koji su njihova direktna publika i njihovi direktni konzumenti. Time se rad i »angažovanost« tekstova i rada širi i na sekundarne korisnike koji pripadaju istom socijalnom miljeu. Štaviše, mišljenja smo da je ovakav uticaj i svrsishodniji jer dolazi iz “njihove” generacije i iz prihvatljivih slengova i sistema razmišljanja, te su time, prilično efektniji. Tu se poklapaju zaključak i osnovna ideja: umesto brojnih konvencionalnih i predvidivih radionica i škola, neobično je efektnija poruka koja dolazi iz, bukvalno, odigrane situacije i uz dobro plasiranu poruku i rešenje. Time se jednostavnom i čistom formom okuplja razmišljanje jedne generacije koje će biti instalirano odmah i tu, na mestu gde upravo ta generacija odrasta i gde se susreću sa svim lošim – na ulici. I tu se sukobljava sa svim lošim što nosi odrastanje u Srbiji.

Da li na mlade iz vaše Grupe koji su nailazili na izvesne poteškoće tokom odrastanja bavljenje ovakvim vidom umetnosti može delovati isceljujuće i terapeutski?

- Naravno, veliki broj ljudi koji su stasali u našoj Grupi je prolazio kroz adolescentski period na različite načine. Neki od njih su bili već dobro postavljeni u porodicama, neki su uz pomoć ličnog pregalaštva postizali velike ciljeve, ali nekima je bila neophodna pomoć. Nekad diskretno, a nekad otvoreno. Mislim da uspevamo. Mnogo ljudi je srećan deo porodice Grupa Grupa i, sada kao odrasli ljudi, rado i lako pomažu novim generacijama.

Mnogi vas smatraju predvodnicima pozorišne umetnosti za mlade u Kraljevu. Kako se zbog toga osećate?

- Odgovorno. Veliki je posao obavljen, ali se veliki posao i dešava svakog dana. Pozorište je velika umetnost, a naročito je velika za mlade jer nosi velika očekivanja i traži ogroman rad i odricanje. Osećam da je moj zadatak da tim mladim ljudima pokažem da greške nisu nešto što treba da nas odredi već borba za ispravljanje sebe i ovog društva. Svaki dan pomalo. Pa makar putem umetnosti.

Svake godine u julu mesecu organizujete pozorišni festival “Anfiteatar” koji privlači veliku pažnju javnosti. Šta je to što možemo očekivati ovog leta?

- Ove godine je nesrećna pandemija potpuno razorila pozorišta u Srbiji, ali mi hrabro nastupamo uz precizne mere zaštite publike i izvođača. Imamo četiri predstave: “Kiseonik”, master predstavu Sofije Mijatović. Zatim je tu “Ostrvo” u izvođenju Šabačke industrije kulture i, dan kasnije, “Životinjska farma” Gradskog pozorišta iz Čačka. Na kraju, biće izvedena predstava “Urednik” Reflektor teatra iz Beograda. Imamo ove godine tri izložbe i jedno predavanje - izložbu fotografija velike umetnice Milice Šolajić-Popović koja će biti postavljena u Narodnom muzeju u Kraljevu, zatim u Kulturnom centru “Evergreen” biće postavljena izložba strip autora Vladimira Pajića “Zelenbaba”. Oboje autora su iz Kraljeva i stasali su uz umetnički rad koji svi zajedno sprovodimo po svetu, a ovim festivalom pokušavamo to da vratimo u Kraljevo. Treća izložba “Priroda u pozitivu” je napravljena uz podršku ovogodišnjeg pokrovitelja, Delegacije Evropske unije u Srbiji i National Geographic Srbija, i biće postavljena u holu bioskopa “Kvart”. Na samom festivalu ćemo imati i mini koncert Filipa Grujića povodom otvaranja, i svirku benda “Gospođo bate” na samom zatvaranju. Još jednom pominjem da je festival i ove godine nastao požrtvovanjem nas iz Grupa Grupa, ali i nevelike tviter zajednice koja je dobrovoljnim prilozima pomogla. Presudnu pomoć festival ove godine je dala Delegacija Evropske unije.

Važno je ukazati i na vaš doprinos zajednici budući da ste samoinicijativno uredili napušteni objekat Radio Kraljeva i prilagodili ga vašim pozorišnim potrebama. Kako se rodila ta ideja i šta je probudilo toliki polet i entuzijazam?

- Grupa Grupa pokušava da napravi sebi mesto u pozorišnoj umetnosti Srbije i trudimo se da svojim radom i razmišljanjem to postavimo. Nekada napuštena zgrada Radio Kraljeva je bila ruglo u centru grada. Mi smo svojim ličnim angažovanjem i zalaganjem uspeli prvo da očistimo mesto, a onda da pozajmimo struju, unesemo malo opreme i tako da iz godine u godinu po nekoliko dana u toj zgradi stvaramo umetnost. Ideja je krenula od predstave koju smo želeli da prikažemo, a nedostajao je adekvatan prostor. Svi smo prionuli na posao i podigli smo festival u napuštenoj zgradi. Ne postoji drugačiji način da uradite bilo šta u Srbiji bez sopstvene upornosti i rada. Teško je bez podrške grada ili države, ali umetnost je uvek skrajnuta u Srbiji sem kad je potrebno da se hvalimo negde.

Autor: Marija Milošević
Foto: Grupa Grupa

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.