HRANA NA DLANU: Edukacija kao ključ menjanja obrasca ishrane

Srbija, sad već naširoko poznato, ima veliku tradiciju gurmanizma i konzumiranja jake i kalorične hrane u svakodnevnoj ishrani i prateći dostupna istraživanja vidljiv je porast gojaznih ljudi u populaciji što automatski povećava i rizik od mnogobrojnih zdravstvenih problema i upravo to nas vodi da se sve više bavimo temom pravilne i balansirane ishrane. Prof. dr sci. med. Sergej M. Ostojić, naš sagovornik, ovo objašnjava konstatacijom da nažalost, naša populacija prati trend povećanog broja prekomerno uhranjenih i gojaznih ljudi koji je uočljiv u većini razvijenih zemalja tokom poslednjih 20-ak godina. Broj prekomerno uhranjenih i gojaznih ljudi u Srbiji je preko 50% a sve je više i gojazne dece koja će vrlo verovatno postati gojazni ljudi, pod visokom rizikom od šećerne bolesti, srčanog udara i pojedinih vrsta maligniteta. Pored ostalih razloga, uzrok ovoj pandemiji gojaznosti je loš obrazac ishrane u kojem preovladava unos visokokalorične hrane bogate prostim šećerima i zasićenim mastima, uz manjak unosa svežeg voća i povrća. Štaviše, jedno skorašnje istraživanje ukazalo je na činjenicu da u zemljama istočne Evrope, kojima pripada i naša zemlja, samo 42.5% dece unese barem jednu svežu voćku dnevno a svakoga dana povrće konzumira svega 22.6% dece; situacija izgleda još lošije kada je reč o odraslom stanovništvu.

Ljudi širom sveta su navikli da jednu nezdravu hranu, kada bi sumirali mogli bismo navesti tri kratka razloga, ukusna je, brzo se sprema, siti ste. A opet, možda i niste baš siti jer ste brzo opet gladni. I onda ste u začaranom krugu iz kog se teško izlazi. Prvi izgovori zašto nema promene u obrascu jer za većinu zdrava ishrana se poistovećuje sa izgladnjavanjem i izbacivanjem omiljenih namirnica iz upotrebe. I kako Ostojić kaže upravo ovo je jedna od pogrešnijih premisa ishrane koja se promoviše u nenaučnim i nemedicnskim medijima i tako stiže do opšte populacije i širi se pojam izbacivanje nekih „zabranjenih“ namirnica iz ishrane. Takođe, treba pomenuti i da ne postoji samo jedan program ishrane koji se može nazvati zdravim. Važno je reći da ni jedna namirnica sama po sebi nije ni dobra ni loša, sve imaju prostora da se nađu u našem jelovniku ali je ključno pitanje koliko često i u kojoj količini unosimo pojedine namirnice.

Dakle, u našoj ishrani ima mesta čak i za slatkiše ili kuhinjsku so ali u ograničenoj količini, a raznovrsna i uravnotežena ishrana koja je najviše povezana sa zdravstvenim efektima trebalo bi da bude bogata voćem i povrćem, žitaricama celog zrna, mahunarkama, orašastim plodovima i semenkama, uz umeren unos mesa (pre svega morske ribe) i mlečnih proizvoda. Takvi obraci ishrane su npr. mediteranska ishrana, nordijska ishrana ili DASH program namenjen osobama koje pate o srčanih bolesti i visokog krvnog pritiska.

Osobe koje žele da izgube na telesnoj težini takođe treba da se pridržavaju opštih saveta i umesto da izbace neku pojedinačnu namirnicu trebalo bi da zadrže raznovrsni obrazac ishrane a da redukuju unos hrane za 300-500 kalorija dnevno. Ovakva kontrolisana reduktivna ishrana prouzrokuje gubitak od 1 kg nedeljno (pre svega masnog tkiva) što je strategija koju je moguće održavati duže i lakše nego neku popularnu dijetu sa izgladnjivanjem ili jednoličnom ishranom koja dovodi do kratkoročnog gubitka kilograma (često praćenog brojnim hormonskim i metaboličkim poremećajima) nakon koga sledi brz povratak na staru težinu.

Imajući u vidu brojne izazove koji se tiču nedostataka pouzdanih informacija uz neverovatan broj predrasuda i zabluda iz oblasli zdrave ishrane prisutan u javnom prostoru, grupa nastavnika i istraživača sa univerziteta u Novom Sadu i Beogradu, napisala je pre tri godine Vodič za zdrave životne navike. Vodič je zamišljen kao referentni dokument zasnovan na naučnim činjenicama i proverenim stručnim znanjima koji pruža relevantne informacije o ishrani i fizičkoj aktivnosti, namenjene unapređenju dugoročnog zdravlja stanovništva Srbije svih uzrasta i prevenciji najčešćih oboljenja kojima je naše stanovništvo izloženo. Trudili su se, kako kaže prof. Ostojić da u Vodiču sagledaju aktuelno stanja populacije Srbije kada je reč o ishrani i fizičkoj aktivnosti i da uz korišćenje vodećih preporuka i referentnih izvora u ovim oblastima prezentuju informacije na način pristupačan i razumljiv opštoj populaciji. Od zainteresovanih građanina do novinara, Vodič je trebalo da postane popularno i lako čitljivo štivo koje treba da nam odgovori na sva ona pitanja koja postavljalo sebi i drugima kada je reč o zdravim navikama.

Tokom prethodne tri godine, Vodič je promovisan u medijima i na stručnim sastancima, u više navrata Vodič je Ministarstvo zdravlja prepoznalo kao važan i referntan dokument a ceo tiraž ovog nekomercijalnog izdanja podeljen je lekarima, nastavnicima i zainteresovanim građanima širom Srbije. 20.000 preuzimanja ovog vodiča govori o tome da je ova tema veoma važna našem stanovništvu. Dakle, ima razloga za zadovoljstvo ali i mnogo mogućnosti da korisne informacije iz Vodiča još više nađu put do naših ljudi.

Kako on kaže, sa svoji timom je prošle godine sproveo i objavio interesantno istraživanje u uglednom naučnom časopisu Medicine, u kom ukazuju na činjenicu da deca, odrasli građani Srbije i penzioneri koji su prošli kratku obuku o zdravoj ishrani (u pitanju je samo jedan školski čas), značajno na bolje menjaju svoje navike, npr. povećavaju unos voća i povrća, i te navike se srednjeročno zadržavaju u njihovom obrascu ishrane što nas navodi da zaključimo da ono što nam je najviše potrebno u ovoj oblasti je samo konstantna edukacija!

Autor: Nadlanu.com/B.J.
Foto: Ilustracija/Pexels.com