LOŠ VAZDUH UNIŠTAVA ZDRAVLJE GRAĐANA SRBIJE: Zagađenje izaziva rak, astmu i infarkt

- Dugotrajna izloženost ljudi zagađenju iz vazduha povećava rizik od oboljevanja ne samo respiratornog sistema, već i od kardiovaskularnih i nekih bolesti nervnog sistema, dok je udisanje zagađenog vazduha pogubno za razvoj dece - upozorava Dragana Jovanović, pulmolog i profesorka Medicinskog fakulteta.

Izveštaj o stanju kvaliteta vazduha, koji je objavila Agencija za zaštitu životne sredine, pokazuje da je tokom prošle godine u 14 gradova u Srbiji vazduh bio prekomerno zagađen.

U pitanju su Beograd, Niš, Smederevo, Kosjerić, Pančevo, Novi Sad, Užice, Bor, Valjevo, Kraljevo, Zaječar, Požarevac, Subotica i Beočin.

Rezultati pilot studije koju je Agencija uradila o uticaju industrijske zagađenosti na zdravlje stanovništva u Boru pokazuju da su stanovnici ovog grada značajno izloženi većem riziku od oboljevanja i umiranja od više vrsta raka osim tumora kože, a postoji i veći rizik smrtnosti od više drugih bolesti.

Doktorka Jovanović objašnjava da kada je odrasla osoba duži period izložena pomenutnim zagađenjima vazduha i udisanju čestica zagađenja, postoji mnogo veći rizik respiratornih infekcija, češća su zapaljenja pluća, a čak i kod osoba koje nemaju alergije može doći do alergijskih reakcija i spazma.

- Izloženost zagađenju dovodi do pogoršanja svih hroničnih bolesti: pre svega astme i hroničnog bronhitisa, a veći je i rizik od od razvoja karcinoma pluća - upozorava Jovanović.

Međutim, dodaje da zagađenjem nisu ugroženi samo respiratorni organi, već da može da strada i kardiovaskularni sistem.

- Bilo zbog direktnih ili indirektnih uticaja, kod osoba koje su izložene zagađenjima vazduha češće može da se javi akutni infarkt miokarda, da imaju izmenjenu srčanu funkciju i povišen krvni pritisak, a veći je rizik i od angine pektoris - naglašava dr Jovanović.

I određena oboljenja nervnog sistema, kao što su Alchajmerova ili Parkinsonova bolest, kako navodi sagovornica, isto se vezuju za češću izloženost tzv. teškim metalima, koji su prisutni u aero-zagađenjima.

Doktorka Dragana Jovanović ističe da odrastanje u sredinama u kojima je konstantno povećano zagađenje vazduha može da bude pogubno za zdravlje dece.

- Razvoj pluća kod dece traje godinama, a najvažniji je u prvih deset godina života. U tim godinama udisanje takvih zagađenja dovodi do slabijeg razvoja pluća, do mnogo češćeg oboljevanja pluća, ta deca često imaju slabiju plućnu funkciju - objašnjava Jovanović.

Kao primer navodi da iskustva iz SAD pokazuju da kada se deca presele iz zagađenog dela zemlje u kraj koji nije zagađen dolazi do popravljanja funkcije pluća.

- Kada su dece kontiniurano izložena zagađenju kao što je to slućaj kod nas u Beogradu, mnogo su češći slučajevi astme, a sve respiratorne infekcije kod njih traju duže i teže se oporavljaju - dodaje Jovanović.

Zabrinjavajući je, prema njenim rečima, i uticaj konstatne izloženosti zagađenjima na nervni sistem dece, kao i razvojni poremećaji do kojih može da dovedu.

- Kada kao što je u Smederevu, Boru, a i delom u Beogradu, imate prisustvo teških metala u vazduhu, na primer žive i olova, i sumpornih i azotnih jedinjenja, sve je to može biti otrovno za decu i može da izazove poremećaje u razvoju mozga, a nekada i teža oštećenja. Moguće je da dođe i do promena u ponašanju, kao što je ispoljavanje agresivnosti - naglašava.

Izloženost trudnica zagađenju, kako upozorava, može da dovede do anomaliije ploda i poveća rizik od kasnijeg razvoja hroničnih bolesti kod dece, kao što je gojaznost ili dijabetes.

Zabrana sagorevanja uglja u Dablinu devedesetih, podseća doktorka Dragana Jovanović, je dovela do toga da se smanji crna prašina za 71 odsto i sumpor dioksida za 31 odsto.

- To smanjenje zagađenja u vazduhu imalo za posledicu da se smanji smrtnost u Dablinu za osam odsto, kardiovaskularne bolesti za sedam odsto i respiratorne za 13 odsto. To su značajni pomaci - ističe.

- Mnogo više košta državu što pušta sve ovo što se dešava, jer je jasno da bi preduzimanje određenih mera protiv zagađenje, smanjilo oboljevanje ljudi i samim time troškove bolovanja i lečenja - kaže doktorka Jovanović.

Izloženost zagađenjima generalno dovodi do pada imuniteta, pa samim tim može, kako ističe sagovornica, uticati i na mogućnost organizma da se izbori sa infekcijom kao što je kovid 19.

Ona dodaje da zbog svih dešavanja u vezi sa koronavirusom, promiče razvoja drugih hroničnih bolesti i njihovo adekvatno tretiranje.

- Zbog odluka donetih od danas do sutra da se pojedine specijalističke bolnice pretvore u kovid, došlo je do situacija da se neadekvatno i nedovoljno leče hronični bolensici, da se mnogo manje u terapije za neke maligne bolesti uključuju novi bolesnici, što je pogubno za dalji tok lečenja - zaključuje dr Jovanović.

Izvor: Nova.rs
Foto: Ilustracija/Pixabay.com