DA LI VAS MUČI NESANICA: Insomnija se može kontrolisati, ali ne i izlečiti

Oko trećinu života provedemo spavajući, što dovoljno govori o važnosti kvalitetnog sna. Potrebe za snom razlikuju se od osobe do osobe, ali većini zdravih odraslih ljudi treba od sedam do devet sati sna dnevno. Na žalost, za mnoge je to nedostižno. Prema nekim podacima, insomnija pogađa jednu trećinu opšte populacije, što je čini najčešćim poremećajem spavanja. Uzroci nesanice mogu biti različiti.

Dugo ležite u krevetu pre nego što zaspite? Ne spavate dovoljno, tj. budni ste tokom većeg dela noći? Budite se prerano i imate osećaj kao da uopšte niste spavali? Ako ste na neko od pitanja odgovorili potvrdno, verovatno i vas muči nesanica. To je poremećaj koji otežava uspavljivanje, spavanje ili oboje. Često, kvalitet sna je loš, tako da se nakon buđenja javlja osećaj umora, a dešava se i da se budimo ranije nego što je poželjno.

Insomnija može biti hronična (dugotrajna) ili akutna (kratkotrajna). Hronična se mora dešavati najmanje tri puta nedeljno tokom tri meseca. S druge strane, akutna nesanica traje znatno kraće, ponekad samo nekoliko dana ili nedelja.

Koji su uzroci nesanice?

Problem sa spavanjem često se razvija usled nekog drugog osnovnog stanja (stres, sindrom nervoznih nogu, apneja, hronični bol...) Nesanica je usko povezana sa poremećajima raspoloženja poput anksioznosti i depresije. Artritis ili bolovi u leđima mogu izazvati nelagodu, zbog čega je i spavanje otežano. Kod nekih ljudi, u pitanju je genetska predispozicija. Od nesanice češće pate žene i starija populacija, kao i ljudi koji često putuju ili rade u tri smene.

Kako izgleda lečenje?

Akutna nesanica se često prevazilazi bez medikamenata, promenom životnog stila. Uspostavljanje rutine i navijanje alarma za buđenje čak i onda kada ne morate ustati rano pomoći će vam da kvalitet sna bude bolji. Uveče treba smanjiti unos tečnosti, posebno kofeina i alkohola. Ako ste u krevetu budni duže od petnaestak minuta, ustanite, prošetajte se i vratite se u krevet onda kada budete pospani.

Nažalost, promene životnih navika često su nedovoljne da bismo se rešili hronične nesanica, koja je uglavnom doživotni problem.

– Mi insomniju možemo kontrolisati, ali ne i izlečiti – objašnjava doktor Alčibijad Rodrigez. Jedan od tretmana koji se uspešno primenjuju je kognitivno-bihejvioralna terapija. Lekari vam mogu prepisati i korišćenje određenih lekova, ali oni nisu trajno rešenje problema i ne bi ih trebalo piti duže od dve nedelje. Postoje i medikamenti koji su namenjeni dugoročnom korišćenju, ali svi oni imaju i svoje neželjene efekte.

Spavanje je prirodan proces, a ako nesanica postane hronična, to može uticati na brojne aspekte života (posao, međuljudske odnose). Takođe se smatra faktorom rizika za različita oboljenja (kardiovaskularne bolesti, depresiju, anksioznost, dijabetes, gojaznost i astmu). Zbog toga je važno da, ukoliko i vas muči nesanica, što pre potražite pomoć lekara.

Izvor: Lepotaizdravlje.rs
Foto: Ilustracija/Unsplash.com