BEG OD STVARNOSTI I SUSRET SA SAMIM SOBOM: Kako se nemogućnost putovanja odražava na ljudsku psihu?

Proteklih meseci, od kada se pojavio virus korona, većina nas ne prestaje da sanja putovanja. Ponekad se uplašimo da ćemo, kada ovo prođe, ostati zatrpani, da više nećemo moći da ih pronađemo i setimo se ko smo, zapravo, bili.

Koga je najviše pogodila nemogućnost putovanja u proteklom periodu, pitali smo Miu Popić, psihoterapeuta:

- Najviše pogađa one čiji je životni stil bio koncipiran tako da su im putovanja bila ključni "ventil" za borbu protiv stresa - odgovara psihoterapeut.

- Često sam od klijenata čula da je, kada se nađu u negativnom raspoloženju, putovanje njihov omiljeni lek. Ljudima koji su putovanjima i avanturama prilazili kao ključnom izvoru razonode i borbe protiv stresa, kriza sa koronom oduzela je glavni mehanizam njegovog prevladavanja, pa samim tim i dovela u rizik osećaj lične dobrobiti - objašnjava Popićeva.

Kako se u psihološkom smislu to odražava na različite grupe ljudi i tipove ličnosti?

- Verujem da su izrazito ekstrovertne i avanturistički nastrojene osobe u ovim kriznim vremenima predstavljale rizičnu grupu, kada govorimo o mentalnom zdravlju, jer im je pandemija onemogućila zadovoljenje društvenih potreba, kao i onih za stimulacijom i razonodom - kaže psihoterapeut.

Mada se na početku mnogo govorilo o problemima u društvu, kao i porodičnih ljudi koji se teško nose sa balansiranjem različitih uloga, usled rada od kuće, tek nakon nekoliko meseci osvestili smo da su zapravo pod najvećim rizikom oni koji žive sami i možda su se i pre krize osećali usamljeno. Situacija u kojoj se nalazimo verovatno je produbila osećanje otuđenosti kod onih koji su se i pre nje osećali izolovano.

Mia Popić veruje da ljudima najviše nedostaje sloboda izbora - od promišljanja i planiranja koja je njihova sledeća destinacija, preko istinskog "konzumiranja" svega onoga što nam nova destinacija pruža - hrane, umetnosti, znamenitosti, do upoznavanja novih ljudi. Kada je izbor ograničen, najviše nedostaje sloboda.

Postoje osobe kojima je putovanje neophodno za normalno funkcionisanje, kojima je ono vid rasterećenja, "izduvni ventil", svojevrsno punjenje baterija. Šta to govori o njima?

- Putovanja mogu za nekoga biti životni stil i "izduvni ventil", ali isto tako i mehanizam prevladavanja koji je u svojoj biti bežanje od problema. Psihoterapijsko iskustvo u proteklih nekoliko meseci naučilo me je da je za mnoge nedostatak mehanizama prevladavanja (poput putovanja) bio prilika da se konačno sretnu sa sobom i spoznaju od čega su bežali - kaže psihoterapeut.

Međutim, satisfakcija može da se pronađe u nečem drugom. Možemo je pronaći u drugim stvarima dokle god smo fleksibilni i putovanja nam nisu u funkciji bežanja od sebe. Ukoliko je želja za njima odraz zdrave potrebe da budemo spontani i zabavljamo se, pronaći ćemo alternativne načine da tu potrebu zadovoljimo i u ovim teškim okolnostina.

- Ako je, sa druge strane, putovanje odraz bežanja od svog života, nemogućnost da otputujemo biće praćena teskobom i frustracijom - zaključuje Mia Popić.

Izvor: Magazin.novosti.rs/Život plus
Foto: Ilustracija/Pexels.com