MAMINA SLIKA I PRILIKA: Olivera Jovićević iskreno o vaspitanju ćerke Dunje

Autorku i voditeljku "Upitnika", najdugovečnijeg tok-šou programa, ujedno i jedne od najgledanijih informativnih emisija na svim televizijskim kanalima, nema potrebe posebno predstavljati. U proteklih 17 sezona Olivera Jovićević je kroz svoj javni rad dovoljno rekla o sebi. Profesionalnost, elokvencija, odmerenost i otmenost odavno su postali njen zaštitni znak.

"Lepa ćerka Olivere Jovićević je mamina slika i prilika", najčešći je komentar na njene fotografije sa Dunjom koje povremeno osvanu u medijima, preuzete sa društvenih mreža. U prvom zajedničkom intervjuu Olivera i njena ćerka, studentkinja druge godine Fakulteta političkih nauka, iskreno i otvoreno pričaju o životu u kome se prepliću podrška i ponos, tolerancija i briga, bliskost, ljubav i uspomene.

Olivera, da li ste ćerki više autoritet ili prijateljica? Može li se istovremeno biti i jedno i drugo?

- Prvo sam mama, pa sve drugo. Naravno da vodimo i lekovite ženske razgovore, ali Dunja ima svoje prijateljice, svoje društvo. Roditeljska priča je složena, uključuje svaku vrstu podrške i odgovornosti.

Postoje li trenuci ili situacije koje smatrate "prelomnim" u vašem zajedničkom životu?

- Gubitak najmilijih bio je teško iskušenje za našu porodicu. Preloman je bio i Dunjin odlazak na studije u Rusiju, kao i povratak iduće godine i upis na Fakultet političkih nauka u Beogradu. Obe odluke su bile ispravne i izuzetno korisne za njeno sazrevanje. Što se mene tiče, nikada neću zaboraviti to čekanje da mi ćerka dođe izdaleka. Kroz to čekanje i ja sam sazrela.

Dunja, koja su vaša prva sećanja na detinjstvo?

- Najranije i najdraže uspomene iz detinjstva uglavnom su vezane za vreme koje smo uspeli da provedemo zajedno nas troje: mama, tata i ja. Pamtim šetnje i igre u parkićima na Banovom brdu, brojne izlete na Avalu, ali i putovanja u Bajinu Baštu i letovanja u Crnoj Gori. Srećna sam što imam tako idilična sećanja na taj period odrastanja.

Olivera, da li ste, tim pre što je Dunja jedinica, bili od roditelja koji se trude da ispune svaku želju? Ili je mogla da čuje i "to ne dolazi u obzir"?

- Da budem iskrena, ispunjavala sam joj gotovo sve želje, ne mogu da se setim kada sam poslednji put izgovorila da nešto ne dolazi u obzir. Srećom, nije bilo zloupotreba.

Kako je dobila ime? Retko je i pomalo arhaično.

- Dunja je jedno od imena sa najviše značenja. Kod nas asocira na žuto mirisno voće o kome su napisane prelepe pesme, kod starih Slovena znači zdravlje i jedrinu, u grčkoj kulturi je simbol sreće i ljubavi, a u arapskoj ta reč se prevodi kao "svet" ili "duša". Nismo se dvoumili oko imena.

Koje vaše osobine prepoznajete kod ćerke, a po čemu je drugačija od vas?

- Moja emotivnost mi nekada zamagli vidike pa stvari ne vidim realno. To je ono što prepoznajem i kod nje. Srećom da nije nasledila i moju impulsivnost, koja me je često skupo koštala. Mnoge sam odluke donosila na brzinu i "preko kolena". Zbog nekih reči sam se kajala. U Dunjinim godinama nisam imala tu mudrost i promišljenost, pa ni toliko razumevanja za druge. Žalim zbog toga.

Rešavate li nesuglasice kompromisom ili po principu "zato što ja tako kažem"?

- Nas dve nemamo nesuglasice ili bar ne da ja znam.

Dunja, koji je najbolji savet koji ste dobili od majke?

- Da budem sigurna u sebe i da uvek gledam napred.

Olivera, šta je vama vaša majka govorila kada ste bili u Dunjinim godinama?

- Nauk koji sam dobila od roditelja odnosio se na važnost obrazovanja i rada kojim se sve može postići. Mama do danas istrajava u stavu da se za svaki problem može naći rešenje i takav odnos prema životu je za mene veoma važan.

Dunja, da li je mama uticala na vaš izbor fakulteta?

- Mama nikada nije vršila pritisak na mene da izaberem određeni fakultet ili zanimanje. Istina, uvek je pitam za mišljenje, ali retko ima primedbe kada je o takvim odlukama reč. Verujem da zna da ću biti vredna i uporna ako se bavim onim što me ispunjava.

Iskreno, uspevate li nekada da je "izbacite iz takta" i na koji način?

- Takva situacija se možda poslednji put desila kada sam bila tinejdžerka. Danas joj često zamerim što je prema meni "preblaga" i što se iz takta izbaciti ne može.

U kojim situacijama pomislite "moja mama je najbolja"?

- Ne prođe dan a da mi ta misao ne proleti kroz glavu.

Kada je majka bila najponosnija na ćerku?

- Nije potrebno da nešto naročito uradi, ponosna sam na njenu sjajnu i plemenitu ličnost. Mali i veliki podvizi rezultat su toga kakav si čovek. Naravno da me raduju i desetke na fakultetu, njeni ciljevi i upornost da ih ostvari, kao i odnos prema ljudima.

Dunja, gledate li mamine emisije? Ima li običaj da pre ulaska u studio pita za neki savet, bilo da je vezan za temu i sagovornike, bilo onako ženski "kako izgledam"?

- Emisije gledam kada mi je zanimljiva tema, ali uglavnom menjam kanal kada je situacija napeta. Često se savetujemo o izboru garderobe, mislim da sam joj tu najviše od pomoći.

Da postoji poruka koju biste sada mogli da napišete i date onoj drugoj da je pročita za nekoliko godina, kako bi glasila?

Dunja: Mama, pa ti i dalje izgledaš kao da ti je 35!

Olivera: Hvala ti za svu radost koju si mi pružila. I da, dobro se obuci, ne preskači doručak, vozi pažljivo.

Izvor: Hellomagazin.rs
Foto: olivera_jovicevic/Instagram

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.