PRVA DECENIJA LJUBAVI: Jelena Tomašević i Ivan Bosiljčić slave veliki jubilej

Jelena Tomašević i Ivan Bosiljčić važe za jedan od najskladnijih parova unutar srpskih umetničkih krugova. Gde god se pojave zrače pozitivnom energijom, vaspitanjem i odmerenošću.

Najveću sreću u zajedničkom životu donelo im je rođenje ćerke Nine, danas devetogodišnje devojčice. Poznati supružnici u subotu, 28. avgusta, na Veliku gospojinu, obeležiće veliki jubilej – deceniju skladnog braka.

Deset godina je prošlo otkako ste se jedno drugom zakleli na večnu vernost. Šta se promenilo od tada, a šta je ostalo isto?

Jelena: Ne mogu ni sama da verujem da je već prošlo deset godina, iskreno - proletele su. To najbolje mogu da vidim kad pogledam našu Ninu, koja je već velika devojčica. Promenilo se to što smo rasli, sazrevali zajedno i, po mom mišljenju, postajali bolji ljudi, kao par i pojedinačno.

Ivan: Za deceniju život može mnogo da se promeni, ali kad se podvuče crta, ipak, od svih događaja, najveći skok u našem sjedinjavanju je roditeljstvo. Naša očekivanja su se uglavnom ostvarila, neka logično, neka na čudesne načine, ali dete u našem životu je trajno čudo koje svakog dana gledamo i ne možemo da dokučimo kako se rodilo, kako je progovorilo, kako je naučilo da crta i da bismo sve to razumeli, moramo i mi neprestano da rastemo.

Da li su u braku trud i kompromis važniji od kompatibilnosti? Kako biste po značaju uporedili te praktične stvari s onom glavnom – ljubavlju, od koje sve kreće?

Jelena: Jedna mudra izreka kaže: "Ako želite da vas neko voli takve kakvi jeste, onda budite to što jeste." Mislim da je to osnovno u svakoj vezi, da nas neko zavoli s našim manama, isto kao i s vrlinama, jer je kasnije sve moguće "popraviti" kad ima ljubavi i volje. O onome "suprotnosti se privlače" treba dva puta razmisliti, jer je u praksi ipak bitno biti sličnih pogleda na život da bi se što manje kompromisa pravilo u braku.

Ivan: Razlika prirode žene i prirode muškarca je velika, potrebno je mnogo truda da se različitosti polova uklope u zajedništvo. Smatram da se ta razlika lakše prevazilazi kad postoji kompatibilnost karaktera i ljubav.

Kako se vaša duboka povezanost učvrstila s rođenjem ćerke?

Jelena: Nina je najlepši blagoslov koji nam se desio i svakako je ona najsvetliji deo naših života. Ono što, pored deteta, umnožava ljubav jesu iskrenost u odnosu, mnogo kvalitetnih razgovora, podrška i oslonac u svim teškim životnim trenucima.

Ivan: I treća osoba od poverenja kojoj oboje verujete i kojoj možete da se obratite za savet i za pomoć kada je potrebno. Naše majke nam neizmerno znače u odgajanju deteta. Takođe, naši kumovi su naši najbliži prijatelji već decenijama, tako da imamo na koga da se oslonimo i s kim da delimo život.

Da li ste oboje vični u tome da se strpite i živite u nekim okolnostima koje nisu idealne za porodicu, zarad bolje i svetlije budućnosti i dugoročnih ciljeva?

Jelena: Svaka porodica je univerzum za sebe i mislim da nema opšteg saveta kojim bi svi mogli da se rukovode. Svako izmišlja svoju formulu stabilnosti porodice najbolje što zna. Ivan i ja nemamo fiksno radno vreme i često se dešava da smo danima neprestano s Ninom ili da vikendima svi zajedno putujemo kada ja imam koncert ili Ivan predstavu. To je različit princip života u odnosu na sve roditelje koji imaju određeno radno vreme i čija deca tačno znaju kad je tati i mami slobodan dan. Nina je prihvatila naš poslovni ritam, a kad odraste, moći će sama da izabere koji joj sistem više odgovara.

Ivan: Naš porodični dogovor koga se čvrsto držimo jeste da, ukoliko nije neophodno, nema predugih razdvajanja ili kad god je moguće, da idemo svi zajedno na poslovne puteve. To je istovremeno i jasan parametar po kome prihvatamo poslove. Naročito u inostranstvu. Moj stav je da bi naš odnos s decom trebalo da bude prioritet, jer džaba kasnije novac za skupe školarine ili još jedan stan koji ste zaradili za svoje dete ako ono nije ponelo dovoljno ljubavi iz kuće.

Da li ste nekad željni da provedete zajedničko vreme udvoje ili vam je uvek najlepše da ste s vašom Ninom?

Jelena: Ivanov predlog je oduvek bio da, osim svakodnevnog provođenja vremena s našom Ninom, treba da odvojimo par dana samo za nas dvoje i mi to s vremena na vreme praktikujemo. Mislim da je to veoma zdravo za vezu i brak.

Ivan: Ja sam bio zadužen za te organizacije, ali u poslednje vreme Nina sama traži da prenoći kod sestara ili drugarica za vikend, tako da tu više nema šta da se organizuje, mi spontano ostajemo sami.

Maštate li o nekom zajedničkom koncertu u skorije vreme kojim biste obradovali publiku?

Ivan: Za sada se svako drži svoje scene i to je svakako zbog toga što uživamo da iz publike gledamo jedno drugo. To, naravno, ne znači da bar jednom nećemo stajati zajedno na bini. U nekom mjuziklu, na primer.

Svesni ste da ste uzori svima koji veruju u očuvanje najvrednije institucije – porodice. Imate li savet za čitaoce kako da odole svim iskušenjima koje nosi ovo neizvesno vreme i kako da u njemu očuvaju porodicu i bračnu zajednicu?

Ivan: Često rasuđujemo o ovom vremenu s našim duhovnikom, jeromonahom Ilarionom Đuricom i ti razgovori, uglavnom vrlo duhoviti, od velike su nam koristi. Takođe, volim da pročitam intervjue javnih ličnosti koje imaju uređen porodični život, naročito Nebojše Dugalića ili, recimo, Vanje Grbića.

Jelena: U poslednje vreme često se setim oca Tadeja koji je rekao: "Ne uzimaj previše na sebe brige ovog sveta, već čuvaj svoj mir i živi sa Bogom. Neka ide kako ide".

Izvor: Story.rs
Foto: jelenatomasevic_official/Instagram

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.