INSULINSKA REZISTENCIJA: Kako dolazi do ovog stanja i ko je u većem riziku?

U poslednje vreme sve više se govori o insulinskoj rezistenciji, stanju koje je povezano sa predijabetesom, povećanjem telesne težine i visokim holesterolom, a na društvenim mrežama često se promovišu ponekad sumnjivi planovi ishrane.

Da li će "trodnevni plan ishrane za smanjenje insulinske rezistencije" ili dodavanje određene "superhrane" u ishranu zaista pomoći? Neće.

Insulinska rezistencija je preteča mnogih hroničnih stanja, tako da je treba držati pod kontrolom održivim planom vežbanja i ishrane. To se ne postiže savetima sa društvenih mreža, piše "Washington Post".

Može se steći utisak da svaka osoba koja ima višak kilograma ima insulinsku rezistenciju i da ljudi koji nemaju problema sa težinom ne moraju da brinu o tome. Ali to nije nužno tačno.

Šta je insulinska rezistencija?

Insulin je hormon koji proizvodi pankreas. Pomaže šećeru (glukozi) u vašoj krvi da uđe u ćelije u telu, gde se pretvara u upotrebljivu energiju.

Nakon što pojedete obrok ili užinu, količina glukoze u vašem krvotoku raste. Kao odgovor, vaš pankreas će osloboditi insulin u vaš krvotok, gde će pomoći da glukoza stigne do ćelija kojima je potrebna. Ovo vraća količinu šećera u vašem krvotoku u normalni opseg (nivo glukoze u plazmi natašte od 100 mg/dL ili manje).

Insulinska rezistencija se javlja kada telo ne reaguje tako dobro na insulin i glukoza je manje sposobna da uđe u ćelije. Pankreas nastavlja da pumpa više insulina da bi pomogao, ali glukoza i dalje teško ulazi u ćelije. To prouzrokuje porast nivoa šećera u krvi.

- Kada je povećanje nivoa šećera u krvi blago, to nazivamo predijabetesom; prag je glukoza natašte od 100 mg/dL do 125 mg/dL - kaže Silvio Inzući, medicinski direktor "Iale Diabetes Center" i dodaje da ako je glukoza natašte veća od 126 mg/dL, osobi bi bio dijagnostikovan dijabetes tipa 2.

- Zamislite ovo kao kontinuum abnormalnih nivoa glukoze koji rastu sve više i više tokom vremena ako se ne preduzmu mere zdravog načina života da se uspori ili zaustavi napredovanje ove bolesti - rekla je Hop Varšo, registrovani dijetetičar i sertifikovani specijalista za negu dijabetesa i obrazovanje. Nenormalni nivoi glukoze povezani sa dijabetesom mogu na kraju da oštete krvne sudove i ugroze organe u celom telu.

Ali insulinska rezistencija nije povezana samo sa dijabetesom; takođe je povezana sa povećanim rizikom od karcinoma i srčanih oboljenja, visokim krvnim pritiskom, većim obimom struka, visokim nivoom holesterolom, upalom, izmenjenom funkcijom jetre, a možda čak i demencijom.

Srećom, mogu proći godine pre nego što insulinska rezistencija dovede do predijabetesa ili drugih zdravstvenih stanja.

- To je spor proces - kaže Inzući i dodaje da je to je dobra vest, jer to znači da možete usporiti, pa čak i preokrenuti insulinsku rezistenciju.

Ko je sklon insulinskoj rezistenciji?

Ali kako da znate da imate insulinsku rezistenciju? Na kraju krajeva, ne postoje tačni simptomi i ne postoji test "rezistencije na insulin".

Ako su vam dijagnostikovani visoki trigliceridi, visoki LDL holesterol ili nizak HDL holesterol, to su znaci da ste možda otporni na insulin i da bi možda trebalo da razmislite o promeni načina života.

Ostali nagoveštaji uključuju porodičnu istoriju dijabetesa tipa 2, neaktivnost, loše navike spavanja, konzumiranje velike količine brze hrane, rafinisanog šećera i brašna, ili kombinacija ovih faktora. Takođe postoji veza između insulinske rezistencije i telesne težine.

- Znamo iz podataka Nacionalne ankete o zdravlju i ishrani da je insulinska rezistencija preovlađujuća kod gojaznih osovba, ali takođe znamo da je važno kako nosite svoju težinu - kaže Ketrin Tom, registrovani dijetetičar i sertifikovani specijalista za negu dijabetesa i obrazovanje u Dalasu i dodaje:

- Nošenje viška masnog tkiva oko srednjeg dela tela dovodi osobu u opasnost od insulinske rezistencije, bez obzira na to šta kaže vaga pri merenju.

Imati puno masti na u predelu stomaka je problematično, jer to znači da možda imate više visceralne masti, vrstu "aktivne masti" oko organa koja može da oslobađa masne kiseline, hormone i proinflamatorne citokine u cirkulaciju i koja je povezana sa insulinom. Istraživači još uvek rade na razumevanju veze između njih.

Da li povećanje telesne težine dovodi do insulinske rezistencije, ili je obrnuto?

- Gojaznost dovodi do insulinske rezistencije, sa manje dokaza za vezu u drugom pravcu - kaže Inzući.

Važno je da ne morate da budete gojazni da biste imali insulinsku rezistenciju, a nemaju svi ljudi koji su gojazni insulinsku rezistenciju. Nedavna studija pokazala je da oko 40 odsto Amerikanaca starosti od 18 do 44 godine verovatno ima insulinsku rezistenciju, a skoro polovina njih nije gojazna.

Osim težine, drugi faktori mogu dovesti do insulinske rezistencije, uključujući genetiku, faktore životne sredine, navike u ishrani, izbor hrane, fizičku aktivnost, stres, izloženost toksinima i pristup medicinskim resursima.

Kako se insulinska rezistencija može preokrenuti?

- Poznato je za nekoliko radnji koje smanjuju insulinsku rezistenciju. Među njima su gubitak težine, vežbanje, lekovi za snižavanje glukoze i promene u izboru hrane ili navikama u ishrani - kaže Varšov.

On kaže da je vežba najefikasnije sredstvo. Vežbanje doprinosi smanjenju telesne masti, što ćelije čini manje otpornim na insulin, i izgradnjom mišića, što pomaže telu da efikasnije koristi insulin.

Sistematski pregled 11 studija otkrio je povezanost između povećanog nivoa fizičke aktivnosti i manjih šansi za razvoj insulinske rezistencije. Pokušajte da barem ispunite minimalnu preporuku CDC od 150 minuta nedeljno fizičke aktivnosti umerenog intenziteta.

Prema studiji koju finansiraju Nacionalni instituti za zdravlje, ljudi sa visokim rizikom od razvoja dijabetesa tipa 2 mogu da smanje taj rizik gubitkom pet do sedam procenata svoje težine. To su učinili tako što su bili aktivniji i što su uveli promene u ishrani.

Plan ishrane

Jedna dobra stvar je da postoji nekoliko mogućih planova ishrane koji mogu pomoći da se preokrene insulinska rezistencija.

- Iz našeg pregleda dokaza za Konsenzusni izveštaj Američkog udruženja za dijabetes o nutricionističkoj terapiji za odrasle sa dijabetesom ili predijabetesom saznali smo da su najsnažniji dostupni dokazi za sprečavanje dijabetesa tipa 2 za planove ishrane sa niskim sadržajem masti, u mediteranskom stilu i sa malo ugljenih hidrata - kaže registrovani dijetetičar Alison Evert, menadžer programa edukacije o ishrani i dijabetesu za primarnu zdravstvenu zaštitu Univerziteta Vašington u Sijetlu i jedan od autora izveštaja.

Dakle, pitanje nije: "Koji je plan ishrane ispravan?", već "Koji plan ishrane je pravi za vas?".

Evert kaže da mnogo različitih planova može da funkcioniše dobro ako naglašavaju povrće bez skroba, minimiziranje rafinisanih žitarica zrna i dodatnog šećera, i oslanjanje na celovitu hranu u odnosu na visoko prerađenu hranu što je više moguće.

Plan ishrane takođe bi trebalo da bude onaj kojeg možete da se pridržavate. On bi trebalo da uključuje hranu koja je dostupna, pristupačna i prijatna, tako da imate najveće šanse da je koristite na duže staze kako biste održivo upravljali svojim zdravstvenim stanjima.

- Restriktivne "dijete" obično ne mogu da izdrže test vremena - kaže Varšov.

Zapamtite: Vaš cilj nije samo da preokrenete insulinsku rezistenciju, već da to radite na neodređeno vreme. Pravi plan ishrane i navike vežbanja ne mogu biti kratkotrajne, ili će se insulinska rezistencija brzo vratiti i dovesti do predijabetesa.

- Počnite polako i postojano da unosite promene u životni stil kako biste usporili tempo ili zaustavili ovaj kontinuum - kaže Varšov i dodaje:

- Što ranije možete da savladate ovu situaciju u korenu, to bolje.

Izvor: N1
Foto: Ilustracija/Pexels.com

Pogledajte još
Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.