NEGATIVAN MIGRACIONI BILANS: Srbiju uglavnom napuštaju mladi sa srednjom školom

Migracioni bilans Srbije tokom protekle decenije bio je negativan. Više ljudi se iz Srbije iseljavalo nego što se u nju vraćalo. Prema procenama Republičkog zavoda za statistiku, rađenim za Populacioni fond Ujedinjenih nacija (UNFPA), u periodu od 2011. do 2018. godine, taj bilans je kumulativno iznosio blizu 100.000 ljudi, dok su predviđanja za 2019. i 2020. godinu govorila da će se godišnje iz zemlje iseljavati 20.000 ljudi više nego što će se u nju useljavati. Međutim, kako je pandemija zaustavila kretanje stanovništva, migracioni bilans je u 2020. godini mogao biti i pozitivan jer se veliki broj ljudi vratio u Srbiju s početkom pandemije kovida 19, istakao je Mihail Arandarenko, profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

On je na jučerašnjoj konsultativnoj radionici pod nazivom "Migracije i tržište rada", održanoj u organizaciji kabineta premijera Srbije, Ministarstva za rad i zapošljavanje i dve agencije Ujedinjenih nacija – UNPD i UNFPA, istakao da su se tzv. cirkularne i sezonske migracije u zemlje kao što su Slovačka, Slovenija, Hrvatska, Malta, Češka, Mađarska i Poljska povećale od 2015. godine kao rezultat punog oporavka privrede Evropske unije od krize i rastuće oskudice radne snage u novim članicama unije. S druge strane, od svih starih članica EU, intenzivno je porastao jedino "odliv" naših građana u Nemačku – za sve ostale članice karakteristična je stagnacija ili smanjivanje dolazaka migranata. Statistika OECD-a, kao i proračuni UNFPA i Republičkog zavoda za statistiku, pokazuju da se smanjuje priliv migranata u anglosaksonske zemlje, kao što su Kanada, Australija i Velika Britanija, koje privlače visokoobrazovane migrante iz Srbije. I dok je obrazovni profil migranata u stare članice EU i dalje mešovit, u nove članice unije najčešće odlaze srednjeobrazovani.

- Nova studija Sandre Leitner govori da se pre može govoriti o prilivu nego o odlivu mozgova, kako se do sada popularno verovalo. Za razliku od ranijih tendencija, Srbiju danas u najvećoj meri napuštaju srednjeobrazovani, a iz nje manje odlaze visoko i nisko obrazovani. Odliv obrazovanih ljudi iz zemlje se ne smanjuje, već se povećava potražnja za obrazovanjem u zemlji. Ova dva ključna nalaza – da naša emigracija ne raste eksponencijalno, već postaje dominantno cirkularna i privremena po svom karakteru, i drugi – da je obrazovna struktura emigranata slična obrazovnoj strukturi stanovništva u Srbiji, mogu da imaju dalekosežne posledice po javnu politiku. Oni podstiču na preispitivanje usvojenog narativa o migracijama i njihovim dubljim uzrocima, koji se mogu tražiti u politikama zapošljavanja i tržišta rada, obrazovnoj politici i odnosu prema mladima u našoj zemlji - istakao je Arandarenko.

Iako se zaposlenost mladih povećavala od 2013. godine, prosečan kvalitet poslova, kako u pogledu sigurnosti zaposlenja tako i u pogledu visine zarada, nije bio dovoljan da smanji emigraciju iz Srbije. Radni emigranti su, naglasio je Mihail Arandarenko, uglavnom adaptivni i spremni da relativno brzo prihvate privremeni posao u inostranstvu pod uslovom da je dobro plaćen. Kada postoji jasno definisana i snažna tražnja za visokokvalifikovanim radnicima, kao što je to slučaj na primer s medicinskim osobljem, onda se emigracija odvija organizovanije, uz nešto duži proces planiranja i s tendencijom da bude dugoročnija i trajna. Razvoj domaćeg IT sektora, od stranih investicija, preko domaćih velikih firmi i registrovanih preduzetnika, pa sve do neregistrovanih frilensera, svakako je doprineo usporavanju trenda odlaska visokoobrazovanih iz zemlje. Zbog toga je značajna revizija usvojenog narativa o enormnoj emigraciji visokoobrazovanih talenata i pomeranje fokusa na ubrzani odlazak srednjeobrazovanih mladih jer ukazuje na potrebu da se istraže izvori frustracije svršenih srednjoškolaca ili diplomaca bez velikih profesionalnih ambicija, zaključio je Arandarenko.

Izvor: Politika.rs
Foto: Ilustracija/Pexels.com

Pogledajte još
Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.