Danas je Dan mladosti i sećanja na Tita
Od onih koji tvrde da je današnja situacija dobro zakuvana u Titovo doba, pa da su raznovrsne moralne nakaze u međuvremenu samo promenile boje i retoriku, do onih nostalgičara koji tvrde da je Titovo vreme doba kada su se ljudi više družili i sigurnije živeli.
Sigurno je samo jedno da je ime Tita, bilo pojam za ove prostore ljudima koji nisu nikad videli geografski atlas. Za Tita je čula Afrika, Amerika, Evropa, Azija, Australija.
Činjenica da se Tito družio sa nekim od najvećih holivudskih zvezda: Ričardom Bartonom, Elizabet Tejlor ili Sofijom Loren svrstala je Tita u našu rubriku Celebrity.
Tito kao celebrity
Dan mladosti, se slavi na neki način i danas a Titu se priređuje i štafeta koja je, pre nekoliko nedelja, iz istarskog gradića Umaga krenula ka Beogradu. Ispraćaju ispred kafića "Tito" prisustvovalo je oko 50 ljudi.
Ovaj dan je počeo da se slavi odlukom Centralnog komiteta Saveza komunisticke omladine Jugoslavije, kao Titov rođendan 25. maja 1945. godine. Od 1956. godine,na inicijativu Josipa Broza Tita,25. maj postaje praznik omladine i slavi se kao Dan mladosti.
Titu torta nije dovoljna
Ali pošto Titu rođendanska torta nije bila dovoljna, sastavni deo ovog dana bila je štafeta i slet koji se organizovao na stadionu JNA u Beogradu. Slet su činili omladinci i pioniri iz svih krajeva SFRJ, pripadnici JNA. Slet je trajao skoro dva sata, a završavao se predajom štafete drugu Titu nekog zadihanog omladinca ili omladinke.
Ritual nošenja štafete osmišljen je pre više od 60 godina i trajao je pune 42 godine, od 1945. do 1987, po ideji omladine Kragujevca. Prva štafeta mladosti pošla je iz Kumrovca, Titovog rodnog mesta. Štafeta je pronošena širom Jugoslavije, nekoliko meseci, unapred utvrđenim maršrutama.
One najmanje i najlakše štafete nosili su čak i golubovi pismonoše. Javnost je svakodnevno i detaljno izveštavana o kretanju štafete i pratećim programima i proslavama.
Tokom prvih 12 godina napravljeno je više od 20.000 štafetnih palica, a 10.286.500 nosilaca pretrčalo je 877.000 kilometara.
Štafete su uglavnom pravljene od drveta ili metala, sa obaveznom petokrakom ili buktinjom na vrhu. Zanimljivo je da nije zapamćeno ime ni jednog autora štafete, koji su bili anonimni pioniri, radnici, omladina.
Mika Tripalo ondašnji predsednik CK Narodne omladine Jugoslavije, predao je Titu prvu štafetu.
Poslednja štafeta
Štafeta se nosila i sedam godina posle Titove smrti, a tu poslednju štafetu predala je tadašnjem predsedniku Omladine Jugoslavije Haimu Redžepiju omladinka iz Gnjilana Rejmonda Bročaj. Možda će nekom neverovatno zazavučati da je poslednja štafeta izrađena od pleksiglasa, sa osam kapi krvi.
Poslednja štafeta krenula na put po Jugoslaviji 21. marta 1987, simbolično s Triglava, najvišeg vrha. Ovu štafetu su pratile kontroverze, skandali i provokacije. U Bohinjskoj Bistrici u Sloveniji neko je hteo štafetu u avangardnom izdanju. Hašimu Redžepiju, tadašnjem predsedniku savezne omladine, Slovenci su ponudili bedž s natpisom – Štafeta? Ne, hvala i pevali mu pesmu: Dečko, ‘ajde oladi…
Izvor: Nadlanu.com