PORAŽAVAJUĆA STATISTIKA: Svaka druga mlada osoba misli da ima simptome depresije ili želi da napusti Srbiju

Više od trećine mladih osoba pretrpelo je fizičko i digitalno nasilje, skoro tri četvrtine verbalno, 21 odsto devojaka bile su žrtve seksualnog nasilja. U odnosu na prošlu godinu povećan je broj onih koji su izloženi nekom obliku diskriminacije, neki su od rezultata istraživanja Krovne organizacije mladih Srbije, koje se bavilo bezbednošću i zdravljem mladih.

Kao uzroci nasilja prepoznati su loši porodični odnosi, blaga kaznena politika i odsustvo važnih društvenih vrednosti. Kada je reč o zdravlju, najgore su ocenjeni stres na poslu i tokom obrazovanja, neredovna fizička aktivnost, ali i stanje životne sredine.

Generalna sekretarka Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) Miljana Pejić rekla je za Radio Beograd 1 da je njihov godišnji izveštaj o bezbednosti mladih, prvi put od 2017. godine – od kada se radi, uključio i anketu o njihovom zdravlju.

Kao i uvek urađen je prema reprezentativnom istraživanju više od 1.000 ispitanika, svih uzrasnih grupa od 15 do 30 godina, što je Zakonom o mladima definisana starosna granica. Uključio je mlade iz svih regiona Srbije, kao i ravnopravnu zastupljena oba pola.

- Kao uzroke nasilja, mi i ove godine možemo da vidimo neke ponavljajuće trendove i obrasce. Loši porodični odnosi, loša kaznena politika, pad i odsustvo društvenih vrednosti u zemlji, sveprisutnost i relativizacija nasilja u medijima - sve to doprinosi nebezbednosti koju mladi ljudi osećaju. Kada je reč o tome koju vrstu nasilja su najčešće pretrpeli, iako se najveći broj izjasnio da je to verbalno, digitalno kao relativno nov vid nasilja, naročito među mlađim uzrasnim grupama, izrazito je dominantan i važan za rešavanje - kaže Miljana Pejić.

Odgovarajući na pitanje šta je presudno za porast nasilja među mladima, Miljana Pejić kaže da nema podataka da li je zaista ono u porastu, ali da mediji imaju veliku ulogu u stvaranju takvog doživljja.

Slika koja se stvara, naročito u tabloidnim medijima, koji prevashodno izveštavaju o crnoj hronici kada su mladi u pitanju, podjednako kao o počiniocima ili kao žrtvama nasilja, nije najrealnija i prejudicira ih kao nekoga ko stvara nebezbedno okruženje, što, kada bi se uporedilo sa podacima, nije nužno tako.

- Novina u istraživanju KOMS-a vezana je za seksualno nasilje, to ranije nismo ispitivali. No, imajući u vidu društveni i politički kontekst posle pokretanja inicijative #nisamprijavila, koja je ohrabrila neke mlade žene da istupe, procenili smo da je dobro da se i tome govori, jer je porasla svest o važnosti istrajavanja u postupku - kaže generalna sekretarka Krovne organizacije mladih Srbije.

Ističe da svi znaju koliko je seksualno nasilje s jedne strane teško dokazivo, a s druge, koliko nosi stigme i različitih pritisaka za mladu osobu koja odluči da to prijavi.

- Određeni pomaci postoje, ali ipak društvo ne ohrabruje previše. Najbolja prevencija bi bila adekvatna kaznena politika, a kazna za nasilnika je u ovom trenutku možda najteže dostižna procedura s bzirom na trajanje procesa. Mlade žene zato nisu ohrabrene da uđu u to, tako da, nažalost, počinioci najčešeće prođu nekažnjeno - kaže Pejićeva.

Miljana Pejić ističe da je posebno pitanje diskriminacije, gde je zabeležen porast u odnosu na prošlo istraživanje KOMS-a - čak 66 odsto ispitanika je izjavilo da su doživeli neki vid diskriminacije, a najveći broj među njima da je to bila diskriminacija na osnovu godina.

- Potvrdu za to, takođe, možemo pronaći u medijima koji često stereotipno i predrasudno izveštavaju o mladima potencirajući njihovu nezrelost - da nemaju kritičko razmišljanje i promatranje na osnovu objektivnih nalaza na osnovu čega bi sami odlučivali o svojoj sudbini do toga da su potkupljivi - kaže Pejićeva.

Ističe i da se trećina mladih osetila diskriminisano zbog neke lične karakteristike - rase, nacionalnosti, pola, identiteta, seksualne orijentacije, što sve doprinosi osećaju nebezbednosti i najčešće njihovoj želji da napuste svoju sredinu.

- Interne migracije, koliko njih želi da napusti lokalnu sredinu nismo pratili, ali ono što pratimo svake godine je koliko njih želi da napusti Srbiju, a to je u ovom trenutku svaka druga mlada osoba, što je izuzetno zabrinjavajuće - naglašava Pejićeva.

Miljana Pejić ističe da takođe zabrinjava i odgovor na još jedno pitanje u istraživanju, a to je da li nasilje može biti opravdano - čak 25 odsto mladih smatra da nasilje može biti opravdano iz bilo kog razloga, ali je taj procenat manji u odnosu na prethodne dve godine.

- Ima još podataka koji ne ohrabruju, a odnose se na zdravlje mladih - polovina mladih prvo alkoholno piće konzumirala je već tokom osnovne škole, a četrdesetak posto kasnije tokom srednje. Više od polovine ispitanika je izjavilo da je probalo cigarete, a svaka peta mlada osoba je to uradila, ponovo, tokom osnovne škole - navodi Pejićeva.

Kaže da su, u ovom trenutku, trećina mladih od 15 do 30 godina aktivni pušači, zbog čega se može zaključiti da određene loše životne stilove i navike mladi stiču mnogo pre tzv. donje granice mladosti - praktično kao deca.

- Ipak, oni trenutno svoje fizičko zdravlje procenjuju kao mnogo bolje od mentalnog zdravlja, čemu je dodatnu štetu nanela pandemija koronavirusa, jer im se život poprilično prmenio, posebno onima između 15 i 19 godina, kao i mladim ženama. Više od dve trećine mladih oseća simptome anksioznosti, a čak polovina ispitanika misli da ima simptome umerene ili teške depresije. Naravno da se na osnovu samoprocene ne može konstatovati da je to i klinička slika, ali je neophodno na ovakve izkaze obratiti dodatnu pažnju - kaže Pejićeva.

Miljana Pejić kaže da je istraživanje o bezbednosti i zdravlju Krovne organizacije mladih Srbije namenjeno, pre svega institucijama i donosiocima odluka, svima koji mogu da utiču, primera radi, da usluge psihologa i psihoterapija budu dostupni mladima, da mogu da ih koriste i besplatno ako nemaju sredstava.

- Takođe, namenjeno je i svim omladinskim radnicima, školama, lokalnim zajednicama za koje je izuzetno važno da se više uključe, jer je svaka drugačija. Važno je da se ove teme decentralizuju i da se u njihovo razmatranje i unapređivanje više uključe sami mladi, preko kancelarija, saveta ili udruženja, da dobiju informaciju kada se radi neki, recimo, propis te daju svoj doprinos i izraze svoje potrebe - objašnjava Pejićeva.

Kada je reč o nasilju, ističe da se dodati i da je izuzetno važno raditi na edukaciji, jer je utisak da mladi često čine nasilje, posebno verbalno, a da nisu svesni da je to neadekvatno ponašanje i da može da povredi druge.

- Na edukaciji bi trebalo da se radi i u osnovnim i u srednjim školama, jer iako zakon mlade definiše kao populaciju iznad 15 godina, za neke bezbednosne politike je važno da se uključe i oni mlađi kako bi bile adekvatno primljene - zaključuje Miljana Pejić za Radio Beograd 1.

Izvor: Nova.rs
Foto: Ilustracija/Freepik.com

Pogledajte još
Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.