STRUČNJACI OTKRIVAJU: Da li prekomerno konzumiranje šećera može da prouzrokuje dijabetes?

Velike su šanse da imate člana porodice, bliskog prijatelja ili kolegu koji boluje od dijabetesa. Ili da vi sami bolujete od njega. Ovo hronično i ozbiljno zdravstveno stanje pogađa otprilike svaku desetu osobu, a taj broj se povećava s godinama.

Tome u prilog ide i podatak da čak polovina svih odraslih osoba u SAD ima dijabetes ili predijabetes, izvestilo je Američko udruženje za dijabetes.

Kada je Srbija u pitanju, prema podacima "Batuta" i dr Ivane Rakočević, do 2040. godine svaki peti stanovnik Srbije imaće dijabetes. Takođe se navodi da u Evropi i Srbiji ima više od 39 odsto nedijagnostikovanih slučajeva dijabetesa.

Ovde uglavnom govorimo o dijabetesu tipa 2 jer je to daleko najčešći oblik bolesti, koji čini oko 90 do 95 posto svih slučajeva. Dijabetes tipa 1 i gestacijski dijabetes su druge glavne vrste.

Svim vrstama dijabetesa zajedničko je to što je ljudima nivo glukoze u krvi previsok. Znači li to da konzumiranje šećera može da prouzrokuje dijabetes? Odgovor za dijabetes tipa 1 je ne – ovaj relativno redak tip dijabetesa je autoimuno stanje koje nije povezano sa faktorima životnog stila poput unosa hrane ili vežbanja.

Za dijabetes tipa 2 odgovor je nešto složeniji. Ako već imate genetski rizik i uporno se nezdravo hranite, borite se sa prekomjernom težinom i vodite neaktivan stil života, rizikujete razvoj dijabetesa tipa 2.

Na nivo šećera u krvi najviše utiču ugljeni hidrati, kojih ima u svemu, od voća i krompira do hleba, slatkiša i gaziranih sokova.

Tokom probave ugljeni hidrati se razgrađuju u glukozu i dolaze u krvotok. To je dobra stvar jer glukoza je glavni izvor energije našeg tela. Ćelije vašeg tela moraju da imaju energiju za funkcionisanje, ali ta ista glukoza može da bude otrovna ako se nalazi u visokim dozama u vašoj krvi.

Zapravo može da bude toliko opasna da previsok nivo šećera u krvi može da naštetiti vidu, prouzrokuje oštećenje nerava i dovede do bolesti srca, moždanog udara, zastoja bubrega i brojnih drugih problema. Zato vaše telo ima izvrstan sistem za održavanje glukoze na bezbednom nivou.

Da bi glukoza funkcionisala kao proizvođač energije, mora da napusti krv i uđe u ćelije vašeg tela, kaže Diana Licalzi, registrovana dijetetičarka iz Bostona. Tu dolazi insulin, koji proizvodi pankreas. Insulin deluje poput ključa i otključava ćeliju kako bi omogućio ulazak glukoze unutra.

- Jedete jabuku, jabuka se pretvara u glukozu, pankreas oslobađa insulin, insulin otvara vrata ćelije, glukoza ulazi i odmah se proizvodi energija za upotrebu sa ostacima koji su spremljeni za kasniju upotrebu - objašnjava Licalzi.

Sa dijabetesom tipa 2 sposobnost ćelija da reaguje na insulin je oslabljena i šećer se zadržava u krvotoku umesto da se efikasno šalje u ćelije.

Rezistenciju na insulin mogu da prouzrokuju mnoge stvari uključujući prekomernu težinu, nezdrave prehrambene navike, nedostatak vežbanja i određeni lekovi.

Prekomerna telesna težina povećava rizik

Prema američkom Nacionalnom institutu za dijabetes i probavne i bubrežne bolesti, ne postoji samo jedan uzrok dijabetesa ili predijabetesa tipa 2. Geni i porodične istorija mogu da igraju važnu ulogu, a tu ne možete mnogo da učinite.

Ali što se tiče faktora koje možete da kontrolišete, održavanje zdrave težine je na vrhu liste u prevenciji bolesti, odlaganje njenog početka ili usporavanja napredovanja.

Studija iz 2015. objavljena u časopisu "International Journal of Preventive Medicine" ukazuje na to da merenje obima struka može da bude jednako važno kao i indeks telesne mase (BMI) kada je reč o predviđanju rizika od bolesti kod neke osobe, posebno kod dijabetesa tipa 2.

Zdrava ishrana više je od izbegavanja šećera

Šećer nije jedini krivac koji doprinosi porastu dijabetesa tipa 2.

- Celokupni kvalitet standardne američke ishrane odgovoran je za razvoj dijabetesa tipa 2 ili predijabetesa - kaže Dana Hans, viša dijetetičarka iz Medicinskog centra Ronalda Regana UCLA u Los Anđelesu.

Ona dodaje da tipična ishrana sadrži puno prerađenih ugljenih hidrata, masti, životinjskih belančevina i soli, a da je siromašna vlaknima, vodom, voćem i povrćem.

Taj visokokalorični skup podstiče gojaznost. U međuvremenu, svi oni prosti ugljeni hidrati u pomfritu, čipsu, zaslađenim pićima, testenini i hlebu od belog brašna dovode do brzog porasta šećera u krvi.

Kad se to dogodi, vaše telo se bori da izbaci sve više i više insulina, koji ne uspeva da smanji glukozu u krvi jer ga ćelije ignorišu.

S vremenom ti skokovi obično istroše ćelije koje proizvode insulin i telo prestaje da ga stvara. Ako imate predijabetes ili dijabetes tipa 2, to znači da svaki put kad jedete šećer on se u krvi stalno penje sve više, osim ako ga kontrolišete ishranom, vežbanjem i lekovima.

Šećer nije poželjan u zdravoj ishrani

Poslastica koje uzimate s vremena na vreme ne predstavljaju problem. Ali prekomerna konzumacija tokom predugog perioda povećava rizik od gojaznosti i stavljaju u stanje stresa ćelije koje proizvode insulin.

- Kalorije iz šećera nazivamo praznim kalorijama - kaže Licalzi i dodaje da one imaju malu ili nikakvu hranljivu vrednost.

Budući da kalorije šećera imaju slabu sposobnost da utole glad, lako je pojesti prevelike količine što dovodi do taloženja kilograma.

Pokušajte da smanjite konzumaciju skrivenih šećera

Svi znamo da su krofne sa čokoladom, tri kugle sladoleda prelivene sosom od karamele i veliko parče kolača od jagoda zapravo šećerne bombe.

Ali šećer se može sakriti i u prelivima za salatu i kečapu, sosu od paradajza, žitaricama, jogurtima sa raznim ukusima i hlebu. Za razliku od šećera koji se prirodno javljaju u hrani poput voća, "dodati šećeri" dodaju se u hranu tokom proizvodnje.

Hans ističe da je važno znati gde se sve nalazi šećer.

- Uvek predlažem da na etiketama pretražite sastojke kao što su monosaharidi, disaharidi, saharoza, kukuruzni sirup s visokom fruktozom, kukuruzni sirup, nektar agave, melasa, sok od trske, šećer od trske, šećer od urmi - kaže ona.

Vlakna pomažu u borbi protiv dijabetesa tipa 2

Vlakna su snažan saveznik u borbi protiv dijabetesa tipa 2.

- Hrana bogata vlaknima probavlja se sporije tako da vam šećer u krvi ne skače i duže ostajete siti - ističe Licalzi

Pregled časopisa "The Lancet" iz 2019. godine koji je obuhvatio gotovo 250 studija pokazao je da ljudi koji jedu veću količinu vlakana imaju 16 do 24 odsto manji rizik od umiranja od dijabetesa tipa 2, bolesti srca, moždanog udara i karcinoma debelog creva, u poređenju sa ljudima koji su jeli vrlo malo vlakana.

Ishrana bogata namirnicama biljnog porekla može da pomogne

Studija iz 2019. objavljena u "JAMA Internal Medicine" pokazala je da su ljudi čija je ishrana pretežno biljnog porekla s mešavinom voća, povrća, celovitih žitarica, orašastih plodova i mahunarki imali manji rizik od razvoja dijabetesa tipa 2.

Izvor: Index.hr
Foto: Ilustracija/Freepik.com