BILI SMO ZAJEDNO DESET GODINA, NEIZMERNO SAM GA VOLELA: Marina Visković progovorila o raskidu sa Mirkom Vukovićem

Marina Visković godinama je na estradi, ali se o njenom privatnom životu zna malo jer se pevačica trudila da sve sakrije od javnosti. Sada je progovorila o detinjstvu, roditeljima, problemima u školi, prvim ljubavima, ali i onoj najvećoj, sa Cecinim kumom koja je trajala 10 godina.

Folk zvezda kaže da redovno prati Svetsko prvenstvo koje se održava u Kataru i jedva čeka da sutra navija za našu reprezentaciju, koja će odmeriti snage sa Brazilom.

- Pratiću sve utakmice kad igraju naši i biću svim srcem uz njih. Fudbaleri su česti gosti na mojim nastupima, svi su kulturni i vole moje pesme. Međutim, nikome do sada nisam otkrila da sam i sama trenirala fudbal! Oduvek sam želela da budem golman i ta želja mi se ostvarila tokom osnovne škole. Međutim, posle nekog vremena pomislila sam kako lopta nije za devojčice... Da sam nastavila da treniram, sigurno bih bila veoma uspešna. I dan-danas mnogo volim fudbal - priča Marina i dodaje da se kasnije opredelila za drugačiji sport:

- Tata mi je profesor fizičkog vaspitanja i od njega sam nasledila ljubav prema sportu. Privlače me muški sportovi, sada treniram kik-boks.

Marina je rođena Beograđanka, ali više voli da kaže da je Zemunka.

- Rođena sam u Beogradu, ali sam ceo život provela u Zemunu. Zato me mnogi zovu Zemunka. Nisam bila nemirna kao ostala deca iz kraja, kažu da sam bila baš mirno dete. Kasnije, u pubertetu, postala sam nestašna - kaže Marina i s osmehom ističe da ima starijeg brata Darka:

- Kada sam bila u pubertetu, često smo se svađali, ali generalno smo uvek tu jedno za drugo i volimo se najviše na svetu. Brat je moja najveća podrška, on mi je čak dao i ime. Nije bio ljubomoran kada sam se rodila, već je jedva čekao da dobije malu sestru. Stariji je od mene pet godina i super se slažemo.

Marina kaže da je veliki uticaj na nju imala baka Vera.

- Kratko sam išla u vrtić jer sam mnogo bila vezana za baku i nisam htela da se rastajemo. Svaki dan mi je spremala najbolje sendviče sa nekim specijalnim hlebom, paradajzom i salamom. Letos, dok sam bila u Crnoj Gori, setila sam se tih prelepih sendviča. Otišla sam u prodavnicu, kupila sve sastojke i sama napravila sendvič, ali nije bio kao bakin... - priča Viskovićeva i nastavlja da hvali baku:

- Tata mi je tada radio kao profesor, a mama u kadrovskoj službi, tako da sam detinjstvo provela s baba Verom. Imala je baš veliki uticaj na mene. Bila je intelektualac, napisala je bukvar. Uvek je bila dama koja ima dobar nakit i torbe, koje sam i sama nosila. Da imam ćerku, zvala bi se Vera, po mojoj baki. Umrla je kada sam završavala srednju školu, to je za mene baš bio težak period...

Marina kaže da je uvek bila odličan đak iako je svako jutro pred polazak u školu plakala.

- Završila sam Osnovnu školu "Gavrilo Princip" u Zemunu. Iako sam imala petice, svako jutro sam plakala kada je trebalo da izađem iz kuće jer nisam volela rano da ustajem. I sada mi je to problem! Jedva sam čekala da završim školu samo da ne bih rano ustajala. Nikad nisam bila štreber, mojim roditeljima nije bilo bitno da imam sve petice, već samo da završim fakultet. Zato sam upisala psihologiju, ali teško da ću je ikad završiti jer mnogo nastupam...

Viskovićeva je oduvek bila omiljena u društvu.

- Baš pre neki dan pronašla sam leksikon iz osnovne škole, u kome su svi moji vršnjaci napisali da sam im omiljeni lik. Nisam bila problematična, već baš druželjubiva, zato su me i obožavali - priča Marina i otkriva da je jednom prilikom ipak završila na razgovoru kod direktora škole:

- Ceo život sam volela životinje, a u osnovnoj školi sam na čas srpskog jezika donela beloušku! Imala sam tu zmiju kao kućnog ljubimca, krila sam je u drugom stanu koji smo imali, da je ne vidi mama, a tata je znao za nju. Jednom sam odnela zmiju na pismeni zadatak da se ne smara sama u stanu! Nastavnik je mislio da je gumena, pa mi je rekao je da je sklonim sa stola u torbu. Objasnila sam mu da je to prava zmija, čovek se šokirao i pozvao mog razrednog. Poslali su me kod direktora... Stavila sam zmiju u flašu i tako je nosila kroz celu školu. Čudila sam se šta je s nastavnicima jer sam smatrala da je najnormalnije imati zmiju za ljubimca. Posle škole sa tatom sam otišla na Dunav i pustili smo zmiju da se vrati u prirodu. Obožavam životinje, volela bih da imam azil. Uvek sam imala dva-tri psa, kornjače...

Marina napominje da nikad nije dobila batine od roditelja, čak ni tokom tog skandala u školi:

- Nikad me nisu tukli! Moji roditelji su blage naravi i nisu uopšte bili strogi. Mama je znala da podvikne i terala me je da sređujem kuću, a tata me nije nikad čak ni izgrdio.

Želja za pevanjem javila joj se još dok je bila devojčica, i to zahvaljujući crtanom filmu.

- Shvatila sam da želim da budem pevačica kad sam gledala crtani "Mala Sirena". Ona je ključna za moju karijeru. Svaki dan sam gledala taj crtani, trudila sam se da imitiram Malu Sirenu, htela sam da imam isti glas kao ona - kaže Marina i dodaje da je zbog toga krenula u hor:

- Osam godina bila sam u horu "Kolibri". Hvala Bogu, upala sam kod profesorke Milice Manojlović, koja je tražila da perfektno pevamo. Ona je izvrstan dirigent i pedagog. Niko nije smeo da izostane sa probe, morali smo da poštujemo profesorku. Pevali smo na Kolarcu, u crkvama... To je bilo prelepo iskustvo. Kasnije je došla Leontina, bila je na nekoliko naših proba.

Marina kaže je obožavala da peva u horu, ali je mrzela da svira klavir.

- Išla sam i u muzičku školu, dve godine sam svirala klavir. Mrzela sam klavir jer su me od sviranja boleli prsti i nisam imala strpljenja. Volela sam solfeđo i solo pevanje, a klavir nikako. Sada se kajem, jer bih volela da znam neke pesme da odsviram na klaviru. Uvek sam znala da ću se baviti muzikom.

Već u srednjoj školi zakazala je svoje prve tezge, zbog čega je imala mnogo izostanaka.

- Srednju sam, naravno, upisala u Zemunu, da ne moram mnogo da se šetam. Završila sam Pravno-birotehničku, u kojoj je radio i moj tata. Jedva je čekao da završim školu jer sam često izostajala sa časova zbog nastupa. Tata je ludeo, ali me je pokojna razredna obožavala i pravdala mi je sve časove. Tata mi je u školi predavao fizičko i nije bio strog, zato su ga svi obožavali. Voleo je da mudruje i filozofira, pa smo svi manje radili fizičko, a više pričali. Imala sam peticu kod njega i to nije bilo poklonjeno, već zasluženo. Ja sam tip osobe koja stalno priča, a ništa ne zna, i na kraju uvek dobije pet - priča Marina i dodaje da je pre punoletstva započela muzičku karijeru:

- Počela sam vrlo mlada da pevam, nisam ni bila punoletna! Roditelji mi čak ni to nisu zabranjivali. Sećam se da sam sa drugarom klavijaturistom išla na nastupe. Pitala sam nedavno moje zašto su mi dozvoljavali to, rekli su da meni niko ništa nije mogao da zabrani. Na početku karijere pevala sam za bakšiš. Pare mi nisu bile važne, već samo da nastupam. Bitno mi je bilo da imam svoj bend i da lepo odradim tezgu. Sećam se da sam počela da pevam kod moje kume, koja je krstila sina. Imala sam nepunih 17 godina... Uvek sam bila tremaroš, ali sam to skrivala. Tada sam dobila mnogo novca, a članovi benda su prišli mojim roditeljima i pitali ih da nastupam s njima. Rekli su im da sam izvanredna i da imam super glas. Ne znam koliko novca sam uzimala, ali posle svake svirke kupovala sam odeću. Prvi honorar sam dala na garderobu, a i sada najviše trošim na stvari.

Prvu pesmu joj je kupila majka, a mnogo joj je pomogao i pokojni pevač Darko Radovanović.

- Mama mi je kupila prvu pesmu još dok sam imala čist dečji glasić, koji se još razvijao. U karijeri mi je dosta pomogao i pokojni Darko Radovanović, koji je uvek verovao u mene. Družili smo se i stalno mi je pričao da treba da snimam pesme i da ne odustajem od karijere. Nikad neću zaboraviti te njegove reči. On me je odveo kod Baneta Opačića, od kog sam kupila pesmu "Moj pakao", koja mi je i obeležila karijeru. Uvek sam imala kvalitetne saradnike, koji su lideri u svom poslu. Uvek sam htela da radim samo sa profesionalcima, tako će biti i na novom albumu koji spremam.

Podršku je uvek dobijala i od naše najveće zvezde Cece Ražnatović:

- Nikad neću zaboraviti kada je Ceca došla na moj nastup još dok sam bila tinejdžerka. Ona mi je uvek pružala podršku, tako je i sada. Za mene je ona najveća zvezda i jedna od najjednostavnijih osoba koje poznajem. Volim i njenu ćerku Anastasiju, viđamo se kad god imamo vremena. Ona je baš talentovana i tek joj sledi ogroman uspeh. Trenutno baš i nemam vremena za druženje, jer radim na novim pesmama. Samo radim, treniram i spavam.

Marina kaže da nema vremena ni za momka.

- Nemam dečka! Moram da vam priznam da se teško zaljubljujem. Kada mi se desi ljubav, onda sam fokusirana samo na nju, a ne na posao. Leto sam provela na Crnogorskom primorju i ni tamo nisam imala nikog! Bila sam potpuno sama i to je, verujte mi, dobro za moju karijeru - priča atraktivna pevačica i dodaje da je oduvek bila bezobrazna prema jačem polu:

- Još kao mlada devojka bila sam zanimljiva svim muškarcima iz kraja, samo oni meni nisu. Bila sam mnogo stidljiva, nisam imala dečka sve do srednje škole. Dečaci su mi kupovali cveće, čokoladice i pisali ljubavna pisma, a ja sam bila bezosećajna. Bila sam zaljubljena u jednog dečka i drugi momci me nisu zanimali. On je bio moja prva ljubav, ali nestabilna. Stalno je među nama bila tenzija. Imala sam 17 godina i ne bih otkrivala njegovo ime. Patila sam nakon raskida jer sam i dalje bila zaljubljena u njega.

Marinina najveća ljubav bio je Mirko Vuković, bili su vereni. Upoznali su se još davne 2010. godine, spojila ih je Ceca Ražnatović, čiji je Mirko kum. Iako je planirala brak s njim, nakon gotovo deset godina su raskinuli.

- Bila sam u dugoj vezi sa Mirkom, on je jedini muškarac kog sam predstavila javnosti. Zajedno smo bili deset godina. Neizmerno sam ga volela. Međutim, raskinuli smo i otad se ne srećemo i nemamo kontakt. Bilo je lepo dok je trajalo, ali sada je još lepše jer sam slobodna. Trudiću se ubuduće da intimu čuvam za sebe, jer je moja publika navikla da se fokusiram na pesme, a ne na muškarce.

Iako se većina njenih drugarica udala i ima decu, Marina o braku i naslednicima ne razmišlja.

- Trenutno mi nije prioritet da se udam i ostvarim kao majka. Znam da će se sve to desiti kad ja budem želela. Mogla sam da se udam više puta i sada mogu ako hoću jer uvek imam udvarače. Da mi je cilj dete, već bih ga imala. Međutim, radije bih ostala sama i bez deteta nego da imam teret koji će me pratiti ceo život. Pažljivo biram sa kim ću to uraditi i kada. Imam 34 godine i treba da živim punim plućima. Karijera je sada izvor moje sreće i hoću tako da bude još nekoliko godina, pa posle može beba - kaže pevačica i otkriva svoje biznis planove:

- Planiram da snimam svoj rijaliti! Moji pratioci na Instagramu imali su priliku da me vide i posle treninga, znojavu, bez filtera i bez šminke. Najveće bogatstvo u poslu jeste što me publika prihvata takvu kakva jesam. Verujem da bi moj rijaliti bio veoma zabavan. Još ne znam kako će se zvati, ali smisliću!

Izvor: Informer.rs
Foto: marina_viskovic_official

Pogledajte još
Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.