TRI PUTA NA TRI MINUTA: Kako se pravilno meri krvni pritisak?

Predsednica Udruženja za hipertenziju Srbije i načelnica Centra za hipertenziju u KC Srbije prof. dr Vesna Stojanov objasnila je kako se pravilno meri krvni prtisak - kaže da se pritak meri u isto doba dana i to tri puta u razmacima od tri minuta. Te tri vrednosti se onda saberu i podele sa tri. Ona ističe da se pritisak može meriti i dva puta u roku od tri minuta, ali da, ako je razlika između vrednosti na prvom i drugom merenju veća od 10, onda se mora meriti treći put.

Stojanov je rekla i da aparat koji se ne preporučuje je onaj koji se stavlja na na zglob ruke, kao narukvica – aparat mora da bude na nadlaktici, kao i da bude baždaren.

Profesorka navodi da pri kućnom merenju znamo često da preteramo, da se pritisak meri 10 puta dnevno i da građani ako imaju povišen pritisak uzimaju lek, a ako nemaju to ne čine. To je, kako kaže, najveća greška koju pacijenti učine.

Pritisak nije konstantna veličina i niko od nas nema stalno 120 sa 70. Od 23 sata do dva posle ponoći je najniži, posle toga počinje da raste, a ujutro je svakome pritisak nešto viši jer je to priprema za buđenje, objašnjava profesorka.

Ona dodajeda se pritisak meri u isto doba dana i ako je novodijagnostifikovana hipertenzija može da se meri tri do četiri puta nedeljno u isto doba dana, a posle toga se meri jednom nedeljno ili jednom mesečno.

- Svakodnevno merenje po 10 puta stvara probleme pacijentima - naglasila je Stojanov.

Faktor rizika za mnoge bolesti i "tihi ubica"

U zemlji 48 posto stanovnika ima problem sa povišenim krvnim pritiskom ali budući da ceo svet postaje sve stariji treba uzeti i obzir podatak da osobe preko 60 godina u preko 60 posto slučajeva imaju problem sa hipertenzijom.

Sa jedne strane u pitanju je bolest, a sa druge strane povišeni pritisak je faktor rizika i utiče na nastanak šlogova – 72 odsto šlogova je posledica povećanog krvnog pritiska, 48 posto srčane slabosti, 30 – tak posto promena na perifernim krvnim sudovima, 30 posto svih dijaliza posledica su povećanog krvnog pritiska, što su sve razlozi da o ovom faktoru rizika moramo da više pričamo i pokušavamo da sprečimo bolest koja se često naziva tihi ubica.

Tako je, kako objašnjava dr Stojanov, zovu jer pacijenti nemaju posebne tegobe, ponekada se javi glavobolja, ponekad pritisak u grudima (pacijenti se žale da imaju osećaj kao da im neko sedi na grudima), neko ima zujanje u ušima...

- Izostanak većih tegoba razlog je zbog kog se pacijenti kasno jave lekaru, a i kada se jave i dobiju terapiju, deo pacijenata je ne uzima jer nema tegobe. Zato je svega 38 posto svih dijagnostifikovanih hipertenzija adekvatno kontrolisano - kaže dr.

Sa prevencijom se, naglašava, mora početi dok je dete u utrobi majke, a kada se dete rodi nastavljamo…

Šta nam sve "diže pritisak"?

Dr Stojanov navela je i šta bi trebalo da izbegavamo da ne bi dobili ovu bolest:

1. So – prekomeran unos soli utiče na skok krvog pritiska. Preporučena dnevna količina je pet grama dnevno, a toliko soli već ima u četiri kriške hleba. Prekomerni unos soli dobijemo kad dobijemo kada jedemo silne grickalice i prehrambene proizvode, ističe Stojanov.

2. Fizička neaktivnost – deca su u kući, za kompjuterom, igraju igrice, a odrasli – auto, kuća, posao, kola...

3. Gojaznost, kao u u sve većem procentu pohvećan holesterol.

4. Prekomeran unos alkohola

5. Pušenje

Izvor: N1
Foto: Ilustracija/Freepik.com