REČ STRUČNJAKA: Kako zima utiče na naš organizam?

- Zimu karakterišu značajno duži vremenski period noći - odsustva svetlosti i kraći period dana. To uzrokuje i niz promena unutar organizma, "naravno u okviru dozvoljenih fizioloških oscilacija krutih homeostatskih konstanti" - kaže prof. dr Tomislav Jovanović.

- Na našim prostorima je značajno niža temperatura, najčešće oko nulte, i u odnosu na prethodni period bez izraženih temperaturnih oscilacija. Retko je ta oscilacija preko 15 stepeni Celzijusa, a što je jako značajno po organizam čoveka. Jer manje ambijentalne temperature zahtevaju angažovanje nižeg stepena adaptacionih mehanizama - objašnjava on.

Niske ambijentalne temperature su u značajnoj meri praćene visokom vlažnošću vazduha, zahtevaju i posebne oblike ponašanja, dodaje on.

- Dobra je činjenica da na našim prostorima nema ekstremno niskih temperatura, kao i to što nema značajnih oscilacija dnevno – noćnih temperatura koje bi zahtevale dodatno angažovanje adaptacionih mehanizama sa svim posledičnim stanjima - kaže dr Jovanović.

Prema njegovim rečima, kraći vremenski period dnevne svetlosti (dan) sa značajno produženim periodom bez svetlosti (noć) zahteva i uspostavljanje novog cirkadijalnog ritma.

- Ritma budnosti i spavanja, lučenja hormona, hranjenja, mentalne i fizičke aktivnosti. Manje sunčevih zraka sa svim svojim benefitima posledično primarno redukuje lučenje endorfina, a što direktno utiče ne samo na hormonsku homeostazu, već i niz psiho motornih procesa, koji se posebno manifestuju kod starijih i osoba za hroničnim bolestima - navodi on.

Dodaje da su neraspoloženje, nervoza, osećaj umora, depresija i ankzioznost izraženiji u ovom periodu.

- Znači stanja koja su direktno vezana za ambijentalne uslove življenja i o koji smo dužni da obratimo poslebnu pažnju sa aspekta medicine, neposrednog okruženja, pa i lično. To je dovoljan pokazatelj da smo svi, a poslebno starije osobe, u posebnom izazovu da svaki trenutak lepog vremena sa sunčevim zracima iskoristimo boravkom izvan stanova i kuća - kaže dr Jovanović

Govoreći o odeći, dr Jovanović ističe da mora da bude prilagođena ambijentalnim uslovima – koja će pomoći u održavanju telesne temperature i koja ne sme da izazove pojačano znojenje sa svim posledičnim stanjima.

Zimski period našeg podneblja zahteva i izmenu ishrane sa aspekta njenog porekla, količine i sadražaja.

- I pored činjenice da izbor hrane u savremenim okolnostima nije više uslovljen ambijentalnim uslovima i da postoje male razlike u njenom izboru bez obzira na godišnje doba, zimski period zahteva i niz mehanizama usmerenih u cilju očuvanja konstantne telesne temperature uz navedeni oblik ponašanja. Ishrana radi produkcije veće količine toplotne energije. Hrana sa većim procentom uglavnom zasićenih masti i protenina, što zajednički uz potencijaciju rasporeda masnog tkiva u cilju očuvanja toplote kao termičkog izolatora povećaja metaboličku aktivnost organizma sa produkcijom veće količine toplotne energije - objašnjava doktor.

Dr Jovanović ističe da se zimski period karakteriše i većom produkcijom hormona kore nadbubrežnih žlezdi sa svim svojim efektima, kao i trajnom produkcijom viška toplotne energije. Dodaje da zimski period zahteva i veću adaptibilnu sposobnost organizma koja je opet uslovljena životnom dobi, stanju organizma i posebno prisutnim hroničnim bolestima.

- Zimski period zahteva i dodatnu adaptaciju organizma uslovljenih prisutnim klimatskim faktorima. Promena u hormonskoj homeostazi, njen kapacitet kao osnovni ograničavajući faktor u svim daljim aktivnostima. Adaptibilna sposobnost starijih osoba i osoba sa hroničnim bolestima je značajno manja. Zbog toga ju je potrebno podupreti oblikom ponašanja, ishranom, oblačenjem, fizičkom aktivnošću, farnako terapijom. Sve u cilju sprečavanja progresije ili daljeg pogoršanja osnovne hronične bolesti kao što su gojaznost, hiperglikemijsko stanje, hipertenzija sa svim posledičnim stanjima u nivou srca i krvnih sudova centralnog nervnog sistema - navodi on.

Dr Jovanović naglašava da je zimski period poseban izazov i ujedno problem starijih osoba.

- Prisustvo hroničnih bolesti. Nužnost usklađivanja postojeće terapije. Pretnja potpune izolacije sa svim negativnim posledicama. Savet je da fizičku aktivnost prihvate kao obavezu, ali usklađenu sa vremenskim uslovima, životnoj dobi i potrebama. Ako se pak odluče za hodanje i šetnje na otvorenom da izbegavaju meteorološke oscilacije (kiša, sneg ili vetar) i da to čine u prisustvu minimum još jedne osobe kao faktora fizičke sigurnosti i, što je još važnije, verbalne komunikacije kao glavnog činioca spoja motorne-fizičke aktivnosti i verbalnih funkcija u cilju, u toj životnoj dobi, održavanja kongnitivnih sposobnosti. Fizička aktivnost na otvorenom kao prevencija osteoporoze, demijenlinizacije, gojaznosti i svih posledičnih stanja - ukazuje on.

U ovom periodu, ne samo starije osobe, mora da se vodi računa o unosu adekvatne količine tečnosti koja je gotovo ravna količini potrebnoj u toku letnjih meseci (gubitak toplote uz pomoć gubitka vode, povećana termogeneza, odeća i naravno stepen zagrejanosti stanova i vlažnost vazduha u njima), ističe on.

- Uz trud izbegavanja jednolične hrane prebogate mastima i ugljenim hidratima, nužna je i suplementacija minerala i vitamina posebno vitamina C, B12, D3, kao i magnezijuma. Po preporuci lekara u slučaju pojave nesanice u toku dugih noći uvesti i minimalne doze melatonina kao hormona koji se u normalnom luči u hipotalamusu u prvoj fazi spavanja sa nizom eferentnih i, posebno za starije, učinkom aferentnim na kognitivne funkcije i usporavanje procesa starenja - objašnjava doktor.

Poseban izazov za čitavu ljudsku populaciju je u zimskom periodu boravak u zimskim centrima i bavljenje sportovima na snegu.

- Jasnoće radi, svaki boravak osoba starijih od 65 godina na nadmorskoj visini iznad 1.600m je poseban rizik. Predstavlja dodatno opterećenje za kardiovaskularni i respiratorni sistem. Uz smanjeni adaptacioni kapacitet se stoga ne preporučuje ovim osobama dodatno izlaganje riziku. Isto važi i za gojazne osobe bez obzira na životnu dob, kao i osobe sa hipertenzijom i preležanim infarktom srca ili mozga - ističe Jovanović.

Dodaje da su planinska mesta sa umerenom klimom, redukovanim padavinama i vlažnošću vazduha su u zimskim, a posebno letnjim mesecima, idealne sredine za bezbedan boravak najmlađih i starijih, kao i osoba sa faktorima rizika.

- Uostalom, najbolji primer je, u savremenom vremenu moderan a poznat duže od jednog veka, Davos sa nadmorskom visinom između 1.500 i 1.600 metara. Primorska mesta malih temperaturnih razlika (dan – noć), i dnevnom temperaturom koja ne prelazi temperature termičke neutralnosti su idealne za boravak starijih osoba - navodi dr Tomislav Jovanović.

Izvor: N1
Foto: Ilustracija/Freepik.com