Vodovodi izlaze iz atara?

Ukoliko evropska iskustva i standardi budu primenjeni i ugrađeni u zakone, građani u Srbiji mogu očekivati bolje vodosnabdevanje i kvalitetniju uslugu. 

U Srbiji, u 21. veku, besmisleno je da se granice vodosnabdevanja poistovećuju s opštinskim granicama i “uteruju” u administrativna razgraničenja. Došlo je vreme da se to prevaziđe, izjavio je juče u Beogradu direktor niškog javnog preduzeća za vodosnabdevanje “Naisus” Darko Anđelković. 

Na prezentaciju projekta pod nazivom “Definicija optimalne teritorije vodosnabdevanja za region “Niša, realizovanog pod pokroviteljstvom Italijanskog instituta za spoljnu trgovinu (ICE), u saradnji s Vodovodom Pulje i JKP “Naisus”, on je istakao, da ukoliko se evropska iskustva i standardi primene i ugrade u zakone, građani u Srbiji mogu da očekuju bolje vodosnabdevanje i kvalitetniju uslugu, ali i više cene vode. Ovaj projekat, koji je odobrilo italijansko Ministarstvo proizvodnih aktivnosti i koji je finansiran iz budžeta definisanog italijanskim zakonom 84/2001, a čija je vrednost oko 200.000 evra, polazi od pažljive analize teritorije i nudi institucionalnu reorganizaciju vodosnabdevanja, sistema kanalizacije i prečišćavanja voda. Model koji je proistekao iz iskustava Vodovoda Pulje, može doprineti da se lokalne institucije približe standardima kvaliteta koji važe u celoj Evropi, i to kroz bogatu razmenu iskustava i profesionalnih znanja. 

– Vodovod Pulje je po površini najveći u Evropi. Snabdeva vodom četiri miliona stanovnika i ima najveću infrastrukturu od svih komunalnih preduzeća u regionu Sredozemlja. JKP “Naisus” je srpsko komunalno preduzeće koje se bavi vodosnabdevanjem, izgradnjom i održavanjem i vodovoda i kanalizacije u regionu Niša, a naše iskustvo govori da se mora poći pre svega od dobre zakonske regulative – rekao je direktor Vodovoda Pulja Đanluka Perone. Na jučerašnjem skupu upozoreno je da je najveći problem u Srbiji to što ne postoje uređaji za prečišćavanje otpadnih voda, koji su već postali standard u zemljama EU. Evropska komisija pokrenula je inicijativu za zaštitu Dunava i Crnog mora i od prošle godine u toku je izrada master studije za prečišćavanje vode u 23 opštine u slivu Južne Morave. Niška kanalizacija, na primer, izliva se u Nišavu, koja ide u Južnu Moravu i dalje Dunavom u Crno more. Studiju koja će, kako je najavljeno, biti završena do kraja ove godine i koja košta 2,8 miliona evra finansira EU, a na listi prioriteta je i grad Niš. To podrazumeva da će Niš biti jedan od prvih gradova u Srbiji koji će dobiti prečistače iz evropskih fondova.

(“Pregled”)

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.