Hoćemo li u Šabac na vašar?

Pa, ako ste spremni na zgode, narodnjake do daske, cenkanje tipa daću ti za 100 dinara četiri stvari, Šabački vašar, od 20. do 22. septembra, pravo je mesto za vas.

Šatre pod kojima su mnoge pevaljke počele karijeru, liciderska srca, ringišpili, i koje kakve đakonije, od kojih se mnogima zavrtelo u glavi, postali su neka od osnovnih obeležja ovog vašara. Nije čudno što mnogi vašar baš povezuju sa Šapcem. Znate kako se peva Hoćemo li u Šabac na vašar?

Mesto dešavanja vašara je Mihajlovac, uz reku Savu, koji na Malu Gospojinu posete mnogi. Tek priča se da se sa vašara niko nije vratio praznih ruku,pa se smatra da će vas terati maler, ako ništa ne kupite na vašaru, bar neki privezak ili varjaču...

Procenjuje se da vašar svake godine poseti više od 200 hiljada ljudi, a koliko je vašar čuven svedoči podatak da neki od trgovaca dolaze nedelju dana ranije, kako bi zauzeli što bolji prostor na Mihajlovcu.

Kruži prića da na vašaru u Šapcu mesta ima za svakog - ljubitelje provoda, namernike, pijance, umetnike. Šatori i tezge rade do zore, pa ko izdrži.

Koji je grad u Srbiji imao prvi klavir?

Da Šabac nije samo grad vašara, svedoče bitne istorijske činjenice. Veći značaj za Srbe Šabac dobija izbijanjem Prvog srpskog ustanka 1804. godine. U okolini Šapca odigrala se jedna od najznačajnijih bitaka ovog ustanka - Boj na Mišaru. Srbi predvođeni Karađorđem, do nogu su tada potukli mnogostruko jaču tursku vojsku.

Veliki uspon Šapca beleži se posle Drugog srpskog ustanka, sa periodom uprave Jevrema Obrenovića, brata Kneza Miloša. Jevrem je bio jedini pismen od braće i čovek širokih nazora. Za vreme njegove vladavina Šabac poprima izgled „prečanskih“ varoši: glavne ulice su se sekle pod pravim uglom, a ostale su "prema njima ... izvedene lenjirom".

U Jevremovo vreme Šabac postaje "Prva varoš Srbije" i prednjači u mnogo čemu. Prvi klavir, fijaker, zastakljeni prozor, govzdeni krevet, imali su žitelji Šapca.

Ako hoćete da se odmorite od vašara

A ako pored vašara, želite da vidite još nešto u Šapcu, posetite Muzej Šapca, koji poseduje veoma bogate muzejske zbirke: praistorijsku, antičku (ističu se statue boga Merkura i boginje Venere), numizmatičku. Etnološka zbirka kao najatraktivniji deo stalne postavke čuva enterijer seoske kuće sa ognjištem oko kojeg se odvijao život porodice.

Stari Šabac

Muzejska postavka na Mišaru može se videti svakog dana uz prethodnu najavu, uključujući i subotu i nedelju. Sve posete mogu se najaviti na telefon Muzeja u Šapcu 015 350 287.

U blizini Šapca je i planina Cer, udaljena od Šapca 25 kilometara. Planina pruža mogućnosti za šetnju markiranim planinarskim stazama koje će turiste uputiti do značajnih lokaliteta u okolini: Spomen kosturnice u Tekerišu, podignute u čast palih srpskih ratnika u Cerskoj bici, avgusta 1914. godine, manastira Radovašnica, Petkovica i Čokešina. Na Ceru se nalazi planinarski dom Lipova voda sa mogućnošću smeštaja.

Šabac danas