NE IGNORIŠITE IH: Koji simptomi mogu da ukažu na rak dojke?

Benigne promene dojke često su normalan deo života žene i uglavnom nisu uzrok brige. Često se javljaju ciste, fibroadenomi (benigni tumori) i masne izrasline.

- Žene mogu primetiti promene u obliku kvržica, otoka, osetljivosti, ili ispuštanja tečnosti iz bradavica - objašnjava za N1 potpukovnik docent hirurg dr Milan Jovanović, načelnik centra hitne pomoći Vojnomedicinske akademije.

- Pregled dojki trebalo bi obaviti najmanje jednom godišnje. Prevencija je ključna. Redovne samopreglede dojki treba obavljati jednom mesečno, najbolje nakon menstruacije, jer su dojke manje osetljive u tom periodu i ukoliko primetite bilo kakve promene, odmah se javite lekaru. Tokom pregleda, lekar će obaviti palpaciju dojki kako bi osetio eventualne kvržice ili nepravilnosti. Ukoliko postoji sumnja na nešto više, koristićemo dodatne dijagnostičke metode kao što su mamografija ili ultrazvuk. Svaka žena treba da ima redovne mamografske preglede određene u skladu sa svojim zdravstvenim istorijatom i faktorima rizika - kaže sagovornik.

Ako nemate redovne menstruacije ili ste u menopauzi, dodaje, obavljajte samopregled istog dana svakog meseca kako biste pratili eventualne promene.

Značaj samopregleda

Prema rečima dr Jovanovića samopregled dojki je važan način za otkrivanje potencijalnih promena u dojkama i treba ga obavljati redovno. Postoje koraci koje možete pratiti prilikom samopregleda dojki.

- Stanite ispred ogledala i pregledajte svoje dojke vizuelno. Zatim obratite pažnju na simetriju, izgled kože i bradavica, da li postoje nepravilnosti, promene u obliku, izbočine, uvučenja ili ispupčenja.

Kako uraditi samopregled

- Podignite ruke iznad glave i ponovo pažljivo osmotrite dojke i dalje u potrazi za bilo kakvim vidljivim promenama. Dok stojite, ispitajte dojke dodirom. Postavite levu ruku iza glave, a desnom rukom dodirujte levu dojku. Koristite vrhove tri prsta (srednji, domali i kažiprst) kako biste nežno masirali celu dojku u kružnim pokretima. Pređite celom površinom dojke, uključujući i okolinu ispod pazuha - objašnjava doktor.

Ponovite isti postupak za desnu dojku, ovog puta koristeći levu ruku.

- Sada lezite na leđa na ravnoj površini, poput kreveta, sa podignutom rukom iza glave kako bi se tkivo dojke raširilo po grudnom mišiću te postalo 'tanje'. Tim postupkom mogu se osetiti manje promene koje su se eventualno utopile u masno tkivo dojke. Ponovno masirajte dojku kružnim pokretima preko cele površine - savetuje dr Jovanović.

Na kraju, kako kaže, istisnite nežno bradavice kako biste proverili postoji li ispuštanje tečnosti.

- Ukoliko primetite bilo kakvo krvarenje ili drugu neobičnu tečnost ili bilo šta što vam izgleda sumnjivo nemojte paničiti, ali svakako se odmah obratite lekaru na dalju evaluaciju i dijagnostiku. Samopregled dojki ne zamenjuje redovne preglede i mamografiju, ali je važan dodatak u ranom otkrivanju mogućih problema.

Značaj prevencije

- Zdrav način života igra ključnu ulogu u prevenciji raka dojke. Pravilna ishrana bogata voćem, povrćem, celovitim žitaricama i redovno vežbanje, smanjenje unosa alkohola i izbegavanje pušenja, mogu smanjiti rizik od razvoja ove bolesti. Edukacija o raku dojke i prevenciji igra važnu ulogu u podizanju svesti među ženama. Rane informacije o rizicima i simptomima mogu osnažiti žene da preduzmu preventivne korake i traže medicinsku pomoć na vreme - kaže doktor.

- Ako se dijagnostikuje rak dojke, važno je raditi sa multidisciplinarnim timom stručnjaka, uključujući hirurge, onkologe, radiologe, psihologe i druge zdravstvene radnike. Timski pristup obezbeđuje najbolju moguću negu i podršku za pacijentkinje - savetuje sagovornik.

Prema rečima dr Jovanovića maligne promene dojke, odnosno rak dojke, su ozbiljno stanje koje zahteva rani pregled i dijagnostiku. Simptomi mogu varirati od žene do žene, ali neki od uobičajenih znakova su:

1. Novonastala kvržica u dojci ili ispod pazuha
2. Promene u veličini, obliku ili teksturi dojke
3. Iznenadno crvenilo, otok ili toplota na dojci
4. Promene na bradavici, kao što je njeno uvlačenje
5. Neočekivano curenje tečnosti iz bradavice, koje može biti krvavo ili bistre boje
6. Bol koji ne prolazi i nije povezan sa menstrualnim ciklusom

- Postoji i genetska predispozicija za razvoj raka dojke, pa ukoliko imate bliske srodnike (baka, majka, ili sestra) kod kojih je bio prisutan ovaj tip karcinoma, potrebno je obaviti genetsko testiranje. Takođe, faktori rizika uključuju pušenje, gojaznost, konzumaciju alkohola i neaktivnost - dodaje dr Jovanović.

Lečenje

- Prvi korak u lečenju bolesti je postavljanje tačne dijagnoze. To uključuje biopsiju tkiva iz sumnjive promene dojke, kako bi se potvrdila prisutnost raka i odredila njegova vrsta. Nakon dijagnoze, vaš lekar će odrediti stadijum raka, što pomaže u proceni stepena širenja i prognoze bolesti - objašnjava doktor.

Glavni vidovi lečenja su hirurško lečenje, radioterapija, hemioterapija, hormonska terapija i ciljana terapija.

- Hirurško lečenje obično je prvi korak. Može se izvesti lampektomija (čuvanje dojke) uklanjanjem tumora i okolnog zdravog tkiva ili mastektomija, potpunim uklanjanjem dojke. Radioterapija koristi visokoenergetske zrake za uništavanje preostalih kancerogenih ćelija i sprečavanje povratka raka. Hemioterapija koristi lekove za uništavanje tumorskih ćelija u celom telu, a hormonska terapija blokira ili smanjuje dejstvo hormona koji podstiču rast tumora. Ciljana terapija je usmerena na specifične molekule u tumorskim ćelijama kako bi se sprečio njihov rast i širenje - objašnjava dr Jovanović.

Prema njegovim rečima rekonstrukcija dojke je opcija nakon mastektomije kako bi se obnovio izgled i oblik dojke. Može se izvesti odmah nakon mastektomije ili u kasnijem vremenu, u zavisnosti od preferencija pacijentkinje i kliničkoj situaciji. Postoji nekoliko metoda rekonstrukcije, uključujući rekonstrukciju implantatima i rekonstrukciju tkivom pacijentkinje (tzv. autologne rekonstrukcije).

Redovno praćenje ima ključni značaj

Doktor kaže da nakon lečenja, redovno praćenje je od ključnog značaja.

- U lečenju tumora dojke je najbitnija prevencija. Redovni samopregledi, obavezne mamografije jednom godišnje za žene preko 35 godina koje nemaju pozitivnu porodičnu anamnezu, te eventualni ultrazvučni pregledi pomažu u otkrivanju bolesti u najranijem stadijumu gde je tumor izlečiv - kaže dr Jovanović.

Najbitnije je, kako naglašava doktor, da žena ne skriva i ne negira problem.

- U lečenju tumora dojki vreme je dragoceno, jer svaki propust ili kašnjenje u dijagnostici doprinosi težem i komplikovanijem lečenju čiji ishod može biti neizvestan - ističe dr Milan Jovanović.

Izvor: N1
Foto: Ilustracija/Freepik.com